POVEĆANJE CENE RADA Može li minimalac napuniti minimalnu potrošačku korpu?
Koliko će naredne godine novca biti u koverti radnika koji rade za minimalnu zaradu još uvek se ne može precizno reći jer se pregovori započeti ove nedelje nastavljju danas, a za postizanje dogovora ima nešto manje od meseca.
Naime, učesnici u pregovorima – predstavnici sindikata, poslodavaca i ministarstava rada i finansija – trebalo bi da se dogovore o visini minimalne zarade, odnosno minimalne satnice na osnovu koje se minimalna zarada obračunava, koja će se primenjivati od 1. januara sledeće godine. Ukoliko dogovora ne bude, polovinom septembra će odluku, kao i više puta do sada, doneti Vlada Srbije.
Ko će iz predstojećih pregovora izaći kao pobednik, a ko će biti nezadovoljan teško se sada može reći. Iako se o preciznim iznosima ne govori, cifre su ipak poznate – poslodavci su spremni na to da se minimalna zarada, koju, kako se procenjuje, prima i više od 350.000 zaposlenih u Srbiji, poveća na oko 30.000 dinara, a ukoliko bi minimalac otišao iznad tog iznosa, poslodavci zahtevaju da im država obezbedi odgovarajuće olakšice prilikom plaćanja poreza i doprinosa. S druge strane, sindikati ukazuju na to da bi minimalna zarada trebalo da bude viša od 33.000 dinara, odnosno da bi svaki iznos ispod toga bio neodgovarajući, ističući da je prošle godine postignut dogovor da se do 2021. godine iznos minimalne zarade dostigne iznos minimalne potrošačke korpe.
Dakle, poslodavci su spremni na povećanje minimalca oko deset odsto jer je sadašnji u proseku oko 27.000 dinara, dok sindikati smatraju da bi ove godine on trebalo da bude povećan između 15 i 20 odsto. U kojem smeru će se odvijati razgovori, videće se vrlo brzo jer je rok za utvrđivanje minimalne satnice za narednu godinu sve bliži. Ipak, s velikom sigurnošću moglo bi se reći da je izvesnije da će se naredne godine minimalna zarada zaustaviti na oko 30.000 dinara, nego da će se približiti iznosu od 33.000. Naime, nekoliko poslednjih godina minimalna satnica povećavana je po nekoliko dinara i procenat se uglavnom kretao oko deset odsto ili manje, a bilo je i godina kada se minimalac nije menjao. Tako se i visina minimalne satnice u poslednjih šest godina nije mnogo izmenila, odnosno od 2013. godine do sada viša je 40 dinara – i umesto 115 dinara, koliko je iznosila tada, sada je 155,30.
Minimalna potrošačka korpa sada je „teška” oko 36.000 dinara, i u skladu s dogovorom iz prošle godine, minimalac bi do 2021. trebalo da bude oko 9.000 viši nego što je sada. Čak i uz pretpostavku da se do septembra naredne godine troškovi te korpe uopšte ne promene, to bi značilo da bi ove i sledeće godine minimalac trebalo da se poveća oko 40 odsto.
U odnosu na 2018. godinu, ovogodišnja minimalna zarada viša je 8,6 odsto, odnosno uvećana je 12 dinara, a cena radnog sata je s dotadašnja 143 dinara stigla do sadašnjih 155,30. Uz to povećanje je ovogodišnja minimalna zarada u proseku oko 2.000 dinara viša u odnosu na minimalac iz godine iza nas. Minimalna zarada ove godine kreće se u rasponu od oko 25.000 dinara, koliko u kovertu staje kada je ona najniža, u mesecima kada je najmanje radnih sati – do oko 28.600 dinara, koliko iznosi minimalac u mesecima kada ima najviše radnih sati. Uz povećanje minimalca od deset odsto koverte bi bile deblje oko 3.000 dinara pa bi uz satnicu od 170 dinara u mesecima kada ima najmanje radnih sati on bio oko 28.500 dinara, dok bi najviši iznos bio oko 31.200, a islaćivao bi se u mesecima u kojima ima najviše radnih sati.
D. Mlađenović