ПОРОДИЦА ГАВА ИЗ ДЕЛИБЛАТА ЗАОКРУЖИЛА ПРОЦЕС ПРОИЗВОДЊЕ Газда Мугурел оре 700 хектара и тови 120 бикова
Од ратарења, преко сопствене земљорадничке задруге „Делагро”, па све до сточарства – затворен је пољопривредни процес којим се бави породица Гава из Делиблата која слови за једну од најјачих у том делу јужног Баната и општине Ковин.
Узгајајући сунцокрет, кукуруз, пшеницу и соју на укупној површини од 700 хектара, од чега је 400 у приватном власништву а остатак у аренди на основу 120 грла товних бикова које држе, газда Мугурел је у исто време и задовољан и незадовољан тренутном ситуацијом.
– Мала је зарада наспрам тога колико се ради – тврди Гава, додајући да на годишњем нивоу само на гориво потроше око десет милиона динара.
– Увек гледају да нас одбију за субвенције. На пример, тов јунади не сме да буде дужи од годину дана и ако имаш једног бика који је два дана старији, одбију нас на конкурсу због тога. Пре је сељак добијао паре унапред, а сад даш робу и ништа. На моје газдинство треба ми бар један човек који ће само да јури папире. Бирократија ће да дотуче пољопривреду!
Мугурел Гава први пут је сео у комбајн 1979. године и тада је схватио да га волан у камиону више неће видети. Тако је и било.
– Прво сам камионом возио сунцокрет по откупним местима по Србији, а сад је тога јако мало. Ми имамо срећу да стотинак сељака користи наш силос, па смо крупни са капиталом и кад изађемо на тржиште имамо огромну количину, и до 150 вагона сунцокрета. Да смо мањи, тешко да бисмо успели – вели наш са-
говорник.
Како има код да наследи газдинство, бар по том питању Мугурел нема много разлога за секирацију. Управо зарад деце и унучади држи и неколико крава, па праве домаће сиреве и кајмак.
– Стављамо у сиреве штагод ми падне на памет. Имамо са белим луком, туцаном паприком, сусамом, свежом паприком, а од скоро и комбинацију са маслинама, ориганом и босиљком – прича Гава, додајући да нема више онога да се улицом звецка кантицом за млеко, већ се с картицом иде у продавницу.
Како домаће фабрике сточне хране слабо откупљују производе, тржишта на која Гава пласира своју робу су Косово, Албанија, Румунија и Италија.
– Битан је рад, рад и само рад – јасан је домаћин. – Ово је посао у ком смо препуштени себи и времену. Бориш се, сатреш, устанеш, поново сатреш... Има дана кад помислим шта ли је мени све ово требало и ипак наставим даље.
Текст и фото:
Л. Радловачки
