Порастао прилив новца од дијаспоре

Већ традиционално, највише новца ове године стигло је из Немачке – за девет месеци нешто више 731 милион евра, што је готово дупло више него из Швајцарске, која се са око 390 милиона евра налази на другом месту листе земаља из којих стижу дознаке у Србију.

Новац нашим држављанима од земљака из иностранства стиже и из Аустрије, Француске, Италије, Шведске, Русије, Словеније, Хрватске, САД... Претпоставља се да су ове дознаке које региструје НБС само део укупне своте коју сваке године српски гастарбајтери пошаљу у домовину односно да много више стиже илегалним каналима- преко познаника, возача аутобуса, камиона, доласком у домовину, писмом.

Поред тога, а чуло се то и пре неколико дана на првом Форуму дијаспоре “Моју земљу срце бира” , српски држављани на раду у иностранству улажу новац у мала и средња предузећа у домовини, али би под неким другачијим условима улагали још више.

Но, наша дијаспора је и велики донатор. Према резултатима истраживања о донацијама припадника дијаспоре за филантропске сврхе у Србији, које је недавно спроведено у 83 различите државе света  у оквиру Пројекта за унапређење оквира за давање који финансира УСАИД, а реализује Коалиција за доброчинство,  више од 21 одсто опште популације која данас живи ван Србије донирало је у протеклих годину дана. Дијаспора је првенствено окренута ка појединцима којима је неопходна помоћ. Највећи број донација упућен је за решавање здравствених проблема – 66,7 одсто и то углавном лично особама којима је потребна помоћ.

Када је у питању мотивација, испитаници у дијаспори су најчешће издвајали жељу да помогну људима којима је тешко – 43,80 одсто и зато што је племенито даривати – 41,1 одсто. Најчешћи начин донирања био је уплата на банковни рачун – 42 одсто, затим учешће на догађајима на којим се прикупљају средства за помоћ неком у Србији. Испитаници су најчешће одговарали да желе да помогну људима којима је тешко, али и да допринесу бржем развоју Србије.

Као разлоге донирања наши сународници најчешће издвајају смањење сиромаштва – 53,9 одсто али и улагање у образовање – 47,2 одсто. Донације су готово у пођеднакој мери биле усмерене ка организацијама-фондацијама у Србији – 39,5 одсто  и појединцима којима је потребна помоћ – 41,6 одсто.  За припаднике дијаспоре најснажнији мотив да донирају јесу непогоде и ванредне ситуације – 50,8 одсто, што се видело и на примеру поплава у Србији 2014.године.

Остале области за које је дијаспора мотивисана да донира јесу помоћ социјално угроженим особама – 44,4 одсто и унапређење економије, образовања, здравства и спорта – 44,3 одсто. Најмањи степен мотивације ишао је уз тврду “ мотивисан/а сам да се лично ангажујем зарад опште добробити људи у Србији “ – 36 одсто, што указује да је потребан јак покретач који би мотивисао припаднике дијаспоре да се више укључе у филантропска давања.

Највише донација из  групе опште популације из дијаспоре издвојено је за област здравства – 66,7 одсто, док је код донатора из дијаспоре фокус био на смањењу  сиромаштва – 51,6 одсто.

Аутори истраживања о донацијама припадника дијаспоре за филантропске сврхе у Србији , а на основу добијених резултата, прогнозирају да ће наредне године опасти интересовање за донирање у групи донатора која издваја мале месечне износе. Као разлог за то испитаници наводе недовољно поверење у фондације/организације, али и у државне институције.

Испитаници из дијаспоре сматрају да је потребна већа транспарентност у раду – од гаранције да ће донације отићи у праве руке до званичног извештаја о оствареним резултатима активности у којој су учестовали.

Љубинка Малешевић