Porastao priliv novca od dijaspore

Već tradicionalno, najviše novca ove godine stiglo je iz Nemačke – za devet meseci nešto više 731 milion evra, što je gotovo duplo više nego iz Švajcarske, koja se sa oko 390 miliona evra nalazi na drugom mestu liste zemalja iz kojih stižu doznake u Srbiju.

Novac našim državljanima od zemljaka iz inostranstva stiže i iz Austrije, Francuske, Italije, Švedske, Rusije, Slovenije, Hrvatske, SAD... Pretpostavlja se da su ove doznake koje registruje NBS samo deo ukupne svote koju svake godine srpski gastarbajteri pošalju u domovinu odnosno da mnogo više stiže ilegalnim kanalima- preko poznanika, vozača autobusa, kamiona, dolaskom u domovinu, pismom.

Pored toga, a čulo se to i pre nekoliko dana na prvom Forumu dijaspore “Moju zemlju srce bira” , srpski državljani na radu u inostranstvu ulažu novac u mala i srednja preduzeća u domovini, ali bi pod nekim drugačijim uslovima ulagali još više.

No, naša dijaspora je i veliki donator. Prema rezultatima istraživanja o donacijama pripadnika dijaspore za filantropske svrhe u Srbiji, koje je nedavno sprovedeno u 83 različite države sveta  u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira USAID, a realizuje Koalicija za dobročinstvo,  više od 21 odsto opšte populacije koja danas živi van Srbije doniralo je u proteklih godinu dana. Dijaspora je prvenstveno okrenuta ka pojedincima kojima je neophodna pomoć. Najveći broj donacija upućen je za rešavanje zdravstvenih problema – 66,7 odsto i to uglavnom lično osobama kojima je potrebna pomoć.

Kada je u pitanju motivacija, ispitanici u dijaspori su najčešće izdvajali želju da pomognu ljudima kojima je teško – 43,80 odsto i zato što je plemenito darivati – 41,1 odsto. Najčešći način doniranja bio je uplata na bankovni račun – 42 odsto, zatim učešće na događajima na kojim se prikupljaju sredstva za pomoć nekom u Srbiji. Ispitanici su najčešće odgovarali da žele da pomognu ljudima kojima je teško, ali i da doprinesu bržem razvoju Srbije.

Kao razloge doniranja naši sunarodnici najčešće izdvajaju smanjenje siromaštva – 53,9 odsto ali i ulaganje u obrazovanje – 47,2 odsto. Donacije su gotovo u pođednakoj meri bile usmerene ka organizacijama-fondacijama u Srbiji – 39,5 odsto  i pojedincima kojima je potrebna pomoć – 41,6 odsto.  Za pripadnike dijaspore najsnažniji motiv da doniraju jesu nepogode i vanredne situacije – 50,8 odsto, što se videlo i na primeru poplava u Srbiji 2014.godine.

Ostale oblasti za koje je dijaspora motivisana da donira jesu pomoć socijalno ugroženim osobama – 44,4 odsto i unapređenje ekonomije, obrazovanja, zdravstva i sporta – 44,3 odsto. Najmanji stepen motivacije išao je uz tvrdu “ motivisan/a sam da se lično angažujem zarad opšte dobrobiti ljudi u Srbiji “ – 36 odsto, što ukazuje da je potreban jak pokretač koji bi motivisao pripadnike dijaspore da se više uključe u filantropska davanja.

Najviše donacija iz  grupe opšte populacije iz dijaspore izdvojeno je za oblast zdravstva – 66,7 odsto, dok je kod donatora iz dijaspore fokus bio na smanjenju  siromaštva – 51,6 odsto.

Autori istraživanja o donacijama pripadnika dijaspore za filantropske svrhe u Srbiji , a na osnovu dobijenih rezultata, prognoziraju da će naredne godine opasti interesovanje za doniranje u grupi donatora koja izdvaja male mesečne iznose. Kao razlog za to ispitanici navode nedovoljno poverenje u fondacije/organizacije, ali i u državne institucije.

Ispitanici iz dijaspore smatraju da je potrebna veća transparentnost u radu – od garancije da će donacije otići u prave ruke do zvaničnog izveštaja o ostvarenim rezultatima aktivnosti u kojoj su učestovali.

Ljubinka Malešević