Половина која добија социјалну помоћ може да ради
Од укупног броја корисника новчане социјалне помоћи у Србији, којих је од 2016. до 2018. године било 268.000, око 50 одсто је радно способно, саопштили су представници Државне ревизорске институције ДРИ на представљању ревизије сврсисходности пословања на тему материјалне подршке као мере смањења сиромаштва.
Како кажу државни ревизори, ревизија је показала да постојећи систем социјалне заштите не доводи до остварења постављених циљева, а због недовољно ефикасне сарадње надлежних органа, пропушта се прилика да радно способни корисници новчане социјалне помоћи изађу из система социјалне заштите.
У извештају је оцењено да нису предузете активности да би се смањила зависност радно способних корисника социјалне помоћи од социјалних служби. Такође, налази ревизије показали су да су центри за социјални рад само делимично радили процену социо-економског стања радно способних корисника новчане социјалне помоћи.
Ресорно министарство је само делимично радило надзор над трошењем 14 милијарди динара, колико се годишње издваја за новчану социјалну помоћ, указује ДРИ.
Од 2016. до 2018. године обављен је наздор над само четири од укупно 140 центара за социјални рад.
Иначе, треба подсетити на то да држава већ годинама планира да примаоце социјалне помоћи радно активира. Међутим, није се отишло даље од намере, ат о доказују и подаци ДРИ-ја.
Влада Србије јесте 2014. године донела Уредбу по којој, да би неко остварио право на социјалну помоћ, треба да се образује или укључи у друштвено користан рад, али тај акт није обавезујући и резултати су од општине до општине различити.
Да би се корисници социјалне помоћи приволели на то да се радно активирају, потребно је мењати Закон о социјалној заштити и управо у њега увести новину која ће значити да се мења начин стицања новчане социјалне помоћи и увести радно ангажовање као критеријум за њено добијање.
Ревизори ДРИ-ја наводе да је утврђено да радно способни корисници социјалне помоћи углавном дуго остају у систему социјалне заштите.
Од 2016. до 2018. за социјалну заштиту просечно је годишње планирано 26 милијарди динара, а за новчану помоћ је издвајано 14,3 милијарди (57,5 одсто).
Да је великом делу корисника социјалне помоћи драже да чекају социјалну помоћ него да засучу рукаве и нешто раде и зараде, показало се много пута prеthodnih година. Тако се у једној војвођанској општини од 20 корисника новчане помоћи, за спровођење јавних радова определило 11 јер су остали су сматрали да је надокнада мала.
Такође, општа оцена локалних самоуправе је да је мало прималаца социјалне помоћи који су спремни да раде и прихвате понуђене привремене и повремене послове, као и обуку или доквалификацију јер су задовољни оним што добију од државе не радећи ништа.
Мађарска је направила одличан модел по којем 250.000 људи ради уместо да само добија социјалну помоћ.
Љ. Малешевић