Пензије може повећати међугенерацијска солидарност

Тај модел подразумева усклађивање пензија уз два параметра – пензија се усклађује с половином раста зарада и половином инфлације. „Швајцарски модел” није непознат у Србији јер су се тако обрачунавале пензије почетком овог века, али је он угашен 2006. године. Тај модел примењују многе земље у Европи и региону, попут Хрватске, Бугарске или Румуније...

Стручњаци указују на то да је тај модел економски одржив, да га користи велики број земаља у региону и да је добио широку друштвену подршку. Ипак, председник Србије Александар Вучић је казао да би се тај модел могао допунити да би се повећало учешће пензија у укупном БДП-у земље, а с крајњим циљем да пензионери живе боље.

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков каже да је „швајцарски модел” добар и да је и став ФСС-а да би могао бити оснажен и да су изнели предлоге како то најбоље урадити. По његовим речима, ФСС је прошле године урадио анализу и указао на могућност да ће, ако привредни раст и раст зарада током дужег периода буду веома високи, учешће пензија у БДП-у кренути да пада и испод циљаних десет процената, што је уједно и европски просек, а показало се као финансијски одрживо за Србију.

– Зато смо сугерисали да се, осим „швајцарске формуле”, убаци још један, додатни механизам међугенерацијске солидарности, а то подразумева да у случају да се десе високе стопе привредног раста и пензије се смање на 9,5 процената БДП-а, дође до аутоматског ванредног усклађивања за пет одсто, да би се учешће пензија у БДП вратило на десет процената, што је европска пракса и економски одрживо за Србију – истакао је Алтипармаков.

По његовим речима, то је и предложено Министарству финансија, које је показало заинтересованост за тај додатни механизам, али и да га је боље спровести онда када се фискална правила буду оснаживала с ММФ-ом, односно да се кроз њих оснажи и швајцарска формула. Како је казао, није адекватно да се инсистира на односу просечних плата и пензија, али је могуће осигурати да учешће укупних пензија у БДП-у не пада испод десет одсто.

Ове године граница за пензионисање жена и одлазак у превремену пензију оба пола померена је шест месеци, а то значи да ће ове године жене у пензију ићи с пуне 63 године.

Од ове године, такође, проширено је и право на бенефицирани стаж, а пензију ће моћи да наслеђују и ванбрачни партнери.

Министар рада Зоран Ђорђевић казао је да је циљ да 2025. године просечне пензије буду између 430 и 440 евра.

– То је нешто на чему треба заједнички да радимо – рекао је Ђорђевић, указујући на то да се веома много пажње посвећује пензионерима, за шта су докази и то што је промењен Закон о пензионом и инвалидском осигурању, пензије повећане 5,4 одсто и уведена „швајцарска формула” за израчунавање пензија,.

Какв став о „швајцарском моделу” израчунавања пензија имају пензионери, којих је у Србији око 1.700.000, биће познат вероватно већ уз први пензиони чек по том обрачуну. По речима генералног секретара Удружења синдиката пензионера Србије Љубише Бабића, пензионери су били погођени смањењем примања па примена „швајцарске формуле” охрабрује да ће они који су радно место заменили пензијом живети пристојније. Ипак, он је указао и на то да у тој области има доста нерешених проблема који би морали системски бити решени наредних година.

Д. Млађеновић