Penzije može povećati međugeneracijska solidarnost
Od početka godine u Srbiji se primenjuje indeksacija penzija po takozvanoj švajcarskoj formuli, koja podrazumeva da se penzije usklađuju s rastom inflacije i prosečnom zaradom.
Taj model podrazumeva usklađivanje penzija uz dva parametra – penzija se usklađuje s polovinom rasta zarada i polovinom inflacije. „Švajcarski model” nije nepoznat u Srbiji jer su se tako obračunavale penzije početkom ovog veka, ali je on ugašen 2006. godine. Taj model primenjuju mnoge zemlje u Evropi i regionu, poput Hrvatske, Bugarske ili Rumunije...
Stručnjaci ukazuju na to da je taj model ekonomski održiv, da ga koristi veliki broj zemalja u regionu i da je dobio široku društvenu podršku. Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kazao da bi se taj model mogao dopuniti da bi se povećalo učešće penzija u ukupnom BDP-u zemlje, a s krajnjim ciljem da penzioneri žive bolje.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov kaže da je „švajcarski model” dobar i da je i stav FSS-a da bi mogao biti osnažen i da su izneli predloge kako to najbolje uraditi. Po njegovim rečima, FSS je prošle godine uradio analizu i ukazao na mogućnost da će, ako privredni rast i rast zarada tokom dužeg perioda budu veoma visoki, učešće penzija u BDP-u krenuti da pada i ispod ciljanih deset procenata, što je ujedno i evropski prosek, a pokazalo se kao finansijski održivo za Srbiju.
– Zato smo sugerisali da se, osim „švajcarske formule”, ubaci još jedan, dodatni mehanizam međugeneracijske solidarnosti, a to podrazumeva da u slučaju da se dese visoke stope privrednog rasta i penzije se smanje na 9,5 procenata BDP-a, dođe do automatskog vanrednog usklađivanja za pet odsto, da bi se učešće penzija u BDP vratilo na deset procenata, što je evropska praksa i ekonomski održivo za Srbiju – istakao je Altiparmakov.
Po njegovim rečima, to je i predloženo Ministarstvu finansija, koje je pokazalo zainteresovanost za taj dodatni mehanizam, ali i da ga je bolje sprovesti onda kada se fiskalna pravila budu osnaživala s MMF-om, odnosno da se kroz njih osnaži i švajcarska formula. Kako je kazao, nije adekvatno da se insistira na odnosu prosečnih plata i penzija, ali je moguće osigurati da učešće ukupnih penzija u BDP-u ne pada ispod deset odsto.
Ove godine granica za penzionisanje žena i odlazak u prevremenu penziju oba pola pomerena je šest meseci, a to znači da će ove godine žene u penziju ići s pune 63 godine.
Od ove godine, takođe, prošireno je i pravo na beneficirani staž, a penziju će moći da nasleđuju i vanbračni partneri.
Ministar rada Zoran Đorđević kazao je da je cilj da 2025. godine prosečne penzije budu između 430 i 440 evra.
– To je nešto na čemu treba zajednički da radimo – rekao je Đorđević, ukazujući na to da se veoma mnogo pažnje posvećuje penzionerima, za šta su dokazi i to što je promenjen Zakon o penzionom i invalidskom osiguranju, penzije povećane 5,4 odsto i uvedena „švajcarska formula” za izračunavanje penzija,.
Kakv stav o „švajcarskom modelu” izračunavanja penzija imaju penzioneri, kojih je u Srbiji oko 1.700.000, biće poznat verovatno već uz prvi penzioni ček po tom obračunu. Po rečima generalnog sekretara Udruženja sindikata penzionera Srbije Ljubiše Babića, penzioneri su bili pogođeni smanjenjem primanja pa primena „švajcarske formule” ohrabruje da će oni koji su radno mesto zamenili penzijom živeti pristojnije. Ipak, on je ukazao i na to da u toj oblasti ima dosta nerešenih problema koji bi morali sistemski biti rešeni narednih godina.
D. Mlađenović