ХЕКТАР ОД СУВОГ ЗЛАТА Уносан бизнис у Србији, много већа зарада него од ратарства

На отвореном простору цвећа смо имали на око 680 хектара, а у заштићеном простору забележен је раст, производња се одвијала на 302 хектара. Прошле године је Србија извезла цвећа и украсног биља за око 6,5 милиона евра, али истовремено смо били и велики увозници, јер смо чак 36 милиона евра потрошили за увозно цвеће.

Ове податке изнео је министар пољопривреде Драган Гламочић на 30. Међународном сајму хортикултуре БеоПлантФаир рекавши да цвећарство има огроман потенцијал – не само као леп и миран посао, већ и као профитабилан и стратешки значајан део српске пољопривреде.

"Прошле године имали смо дефицит од 30 милиона евра, што показује да има места за раст домаће цвећарске производње и потребе да се усмеримо на развој овог сектора, како би хортикултура, уз друге гране пољопривреде, постала значајан ресурс. Са једног хектара под цвећем може се остварити приход и неколико десетина пута већи него у ратарству, тако да ће Министарства пољопривреде радити на даљем развоју свих оних грана које ће остварити веће приходе по хектару обрадиве површине", истакао је Гламочић.

Када је реч о лековитом и ароматичном биљу, министар је нагласио да се извоз повећава сваке године, те да је у 2024. години Србија извезла 4.000 тона, у вредности од 24 милиона евра.

Како је навео, приметан је константан раст, али и даље постоји велики простор за напредак, посебно ако се почне са већим улагањима у финалне производе, уместо извоза сировине.

“Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде увело је зато подстицаје – до 50 одсто повраћаја новца у инвестиције за изградњу сушара, дестилерија, погона за екстракцију, као и за опрему за паковање и складиштење. Србија има биодиверзитет, знање и традицију – сада је време да то претворимо у додату вредност и већи профит за домаће произвођаче. Наша земља не треба да извози сировине које ће други прерадити и зарадити више – већ ми то морамо да радимо овде, код нас", поручио је Гламочић.