ОД „ЕВЕРГРИНОВА“ ДО „НИКАД ЧУЛИ“ ПОСЛОВА Српско тржиште рада се ужурбано МЕЊА, а oво су НАЈТРАЖЕНИЈА ЗАНИМАЊА у 2024.

Ни 2024. није изузетак. Додуше, у међувремену је дошло до доминације вештачке интелигенције, што је додатно "погурало" технолошка занимања у први план.

С друге стране, упркос неким "устаљеним" трендовима, није дилема да се тржиште рада мења ужурбано, те не чуди што су сада међу најтраженијим пословима они за које нисмо ни чули до пре неку годину.

Према информацијама Инфостуда, тешко је са сигурношћу претпоставити шта доноси 2024. у свету и код нас, али на основу неких трендова - могуће је закључити која ће занимања бити тражена у наредном периоду.

То ће, углавном, бити послови везани за компјутере, обновљиве изворе енергије, вештачку интелигенцију, безбедност на интернету и слично.

Али, наставиће да доминирају и "традиционалне" струке.

Софтвер девелопер, професија која се годинама налази у самом врху најтраженијих и најплаћенијих. Додуше, сада је вештачка интелигенција "преузела" на себе добар део задатака из ове области, па ће посла пре свега бити за оне искусније и образованије. Другим речима, траже се професионалци који су вешти са програмским језицима Јава, Python или Ц++, или иза себе имају године и године стажа.

Додатно, компаније су у потрази за програмери који успешно отклањају грешке, а просечна нето зарада за ово занимање у Србији је 1.379 евра. Сениори су плаћени више од 2.000, а јуниори око 844 евра, наводи Инфостуд.

Анализа података је још једна изузетно тражена област пословања, а дата аналитичаре често описују као људе без којих је немогуће замислити модерно пословање. Уз њихову стручност, компаније могу да боље развију и прилагоде своје стратегије, те да оптимизују операције. Њихове плате су у рангу оних које имају програмери, а важно је рећи да могу да се запосле у широкој лепези индустрија, дакле, не само у ИТ сектору.

Креатори дигиталног садржаја настављају да буду популарни, тражени и плаћени, јер данас практично нема озбиљне фирме која није присутна на интернету и којој не треба та врста оглашавања. Овим послом се најчешће баве креативне особе, упознате у функционисање друштвених мрежа, које умеју да препознају шта је то што публика воли да види, чује, искуси. Иако су неки мислили да ће вештачка интелигенција смањити потребу за овим стручњацима, већина директора маркетинга размишља супротно: планира да увећа буџете намењене креаторима дигиталног садржаја.

Медицина, наравно, остаје једна од најстаријих области на свету за којом увек влада велико интересовање. То је уочљиво посебно сада, када се државе попут Немачке и Аустрије суочавају са мањком радне снаге у здравству (посебно им фале неговатељи). Сходно том дефициту, немачке болнице су, рецимо, вољне да дају и веће зараде и, уопште, боље услове рада него пре. Већ након средње школе и полагања стручног испита, можете се запослити као медицинска сестра или техничар, а плате у Немачкој се крећу у интервалима од 1.600 па до чак 4.400 евра.

Угоститељство је још једна грана, малтене стара као и човечанство. Додуше, раније се ова врста трговине и услужне делатности јављала у другом облику, али је суштина иста: за куваре, конобаре, менаџере увек ће бити места на српском и светском тржишту рада. Добра вест је и да плате у овој области расту из године у годину, а највише због тога што наши радници неретко одлазе у иностранство током туристичке сезоне.

Минимална плата конобара у Београду износи око 65.000 динара, што

Дневник/Телеграф Бизнис