Некретнине најбоље место за прање новца

Банке су пријавиле 690, агенти за промет некретнина три, рачуновође седам, ревизори четири, платне институције 1.297, лица која се баве поштанским саобраћајем 14, осигуравајућа друштва 20, јавни бележници 230, адвокати четири, овлашћени мењачи десет, брокерско-дилерска друштва осам, лизинг-компаније једну и остали извори 14.

Највећи број сумњивих трансанкција лане су пријавиле платне институције и банке. Сви извештаји које су платне институције пријавиле Управи као сумњиве, њих 1.297, прослеђени су другим државним органима на даље поступање због сумње у кријумчарење и трговину људи, као и финансирање тероризма.

У извештају о раду у 2018. години, који је Управа за спречавање прања новца проследила Министарству финансија, наведено је да су лане тужилаштва упутила 144 захтева, од чега 58 Тужилаштво за организовани криминал, 76 виша тужилаштва и десет основна тужилаштва, а сумње у прање новца најчешће се везују за коруптивна кривична дела, преварне радње, ненаменско трошење новца, проневере, недозвољен прелазак границе и кријумчарење људи, недозвољену производњу и стављање у промет опојних дрога, фалсификовање, све облике организованог криминала. Највећи број анализа и информација о сумњивим активностима које указују на прање новца прослеђен је Вишем јавном тужилаштву у Београду – 31, док је у Краљево и Сремску Митровицу по једна, у Нови Сад седам, Ниш три и у Шабац две.

Опасност од криптовалута

У извештају за 2018. годину Управа као хипотетичку претњу за прање новца наводи криптовалуте, односно витруелне валуте, јер је њихова флуктуација учестала и нагло расте или опада, а монетарне власти забрињава огромна количина новца који се конвертује у криптовалуте. Додатна претња код криптовалута, наводи се у документу, јесте прилична анонимност у ланцу трговања и посредовања виртуелних новчаника, што је примамљива прилика криминалним организацијама да искористе за прање новца. Због тога Управа сматра да би требало радити на идентификацији носилаца посла, учесника у трговању, као и праћењу и контроли кретања токова новца.

Управа за спречавање прања новца навела је да трендови и изазови у борби против прања новца лане показују улагање готовине у грађевинарство и трговину аутомобилима, пословање преко нерезидентних рачуна и криптовалуте, а присутне су и пореске утаје. На улагање готовине непознатог порекла у грађевински сектор и сектор некретнина Управа указује већ неколико година, и истичу да је реч о „устаљеном тренду инвестирања готовине или новца који потиче из непознатог порекла, као и од организованог криминала или појединаца-криминалца”. За незаконито извлачење новаца домаћих привредних друштава у међународном платном систему наводи се да „професионално организоване криминалне групе креирају нове и сложеније моделалитете извлачења новца”.

У сфери увоза и промета аутомобила уочени су и трендови високих готовинских позајмица ради покрића ликвидности по рачуну у смислу плаћања насталих обавеза јер „исказани приливи од уплате пазара или прилива на рачуне никако не могу покрити настале обавезе, што отвара сумње на лажно и штимовано исказивање пословања”. Управа процењује да ће се тај тренд вероватно наставити јер је најављен даљи увоз аутомобила.

Лане је Пореска управа упутила 14 захтева за доставу података, а Управа за спречавање прања новца упутила је њој 114 захтева за проверу. Захтеви Управе најчешће су се односили на сумњу да се обављају симуловани правни послови с циљем извлачења готовине с рачуна правних лица, а у циљу избегавања плаћања пореских обавеза. Пријаве сумњивих трансакција односиле су се и на сумњу у пореску утају.

Најчешћи препознати облици који указују на пореску утају били су значајно учешће позајмица у односу на исказан целокупан промет правног лица, што указује и на сумњу да правно лице значајан део делатности обавља у сивој зони. Део захтева Управе односио се и на повраћаје позајмица оснивача за ликвидност, за које се сумња да нису ни биле извршене. Ипак, наводи се у Извештају, може се закључити да се доминатан број предмета веже за случајеве симулованог извлачења готовинског новца с рачуна правних лица, чиме се смишљено избегава исказивање објективног прихода који подлеже опорезивању.

Љ. Малешевић