Nekretnine najbolje mesto za pranje novca

Banke su prijavile 690, agenti za promet nekretnina tri, računovođe sedam, revizori četiri, platne institucije 1.297, lica koja se bave poštanskim saobraćajem 14, osiguravajuća društva 20, javni beležnici 230, advokati četiri, ovlašćeni menjači deset, brokersko-dilerska društva osam, lizing-kompanije jednu i ostali izvori 14.

Najveći broj sumnjivih transankcija lane su prijavile platne institucije i banke. Svi izveštaji koje su platne institucije prijavile Upravi kao sumnjive, njih 1.297, prosleđeni su drugim državnim organima na dalje postupanje zbog sumnje u krijumčarenje i trgovinu ljudi, kao i finansiranje terorizma.

U izveštaju o radu u 2018. godini, koji je Uprava za sprečavanje pranja novca prosledila Ministarstvu finansija, navedeno je da su lane tužilaštva uputila 144 zahteva, od čega 58 Tužilaštvo za organizovani kriminal, 76 viša tužilaštva i deset osnovna tužilaštva, a sumnje u pranje novca najčešće se vezuju za koruptivna krivična dela, prevarne radnje, nenamensko trošenje novca, pronevere, nedozvoljen prelazak granice i krijumčarenje ljudi, nedozvoljenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga, falsifikovanje, sve oblike organizovanog kriminala. Najveći broj analiza i informacija o sumnjivim aktivnostima koje ukazuju na pranje novca prosleđen je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu – 31, dok je u Kraljevo i Sremsku Mitrovicu po jedna, u Novi Sad sedam, Niš tri i u Šabac dve.

Opasnost od kriptovaluta

U izveštaju za 2018. godinu Uprava kao hipotetičku pretnju za pranje novca navodi kriptovalute, odnosno vitruelne valute, jer je njihova fluktuacija učestala i naglo raste ili opada, a monetarne vlasti zabrinjava ogromna količina novca koji se konvertuje u kriptovalute. Dodatna pretnja kod kriptovaluta, navodi se u dokumentu, jeste prilična anonimnost u lancu trgovanja i posredovanja virtuelnih novčanika, što je primamljiva prilika kriminalnim organizacijama da iskoriste za pranje novca. Zbog toga Uprava smatra da bi trebalo raditi na identifikaciji nosilaca posla, učesnika u trgovanju, kao i praćenju i kontroli kretanja tokova novca.

Uprava za sprečavanje pranja novca navela je da trendovi i izazovi u borbi protiv pranja novca lane pokazuju ulaganje gotovine u građevinarstvo i trgovinu automobilima, poslovanje preko nerezidentnih računa i kriptovalute, a prisutne su i poreske utaje. Na ulaganje gotovine nepoznatog porekla u građevinski sektor i sektor nekretnina Uprava ukazuje već nekoliko godina, i ističu da je reč o „ustaljenom trendu investiranja gotovine ili novca koji potiče iz nepoznatog porekla, kao i od organizovanog kriminala ili pojedinaca-kriminalca”. Za nezakonito izvlačenje novaca domaćih privrednih društava u međunarodnom platnom sistemu navodi se da „profesionalno organizovane kriminalne grupe kreiraju nove i složenije modelalitete izvlačenja novca”.

U sferi uvoza i prometa automobila uočeni su i trendovi visokih gotovinskih pozajmica radi pokrića likvidnosti po računu u smislu plaćanja nastalih obaveza jer „iskazani prilivi od uplate pazara ili priliva na račune nikako ne mogu pokriti nastale obaveze, što otvara sumnje na lažno i štimovano iskazivanje poslovanja”. Uprava procenjuje da će se taj trend verovatno nastaviti jer je najavljen dalji uvoz automobila.

Lane je Poreska uprava uputila 14 zahteva za dostavu podataka, a Uprava za sprečavanje pranja novca uputila je njoj 114 zahteva za proveru. Zahtevi Uprave najčešće su se odnosili na sumnju da se obavljaju simulovani pravni poslovi s ciljem izvlačenja gotovine s računa pravnih lica, a u cilju izbegavanja plaćanja poreskih obaveza. Prijave sumnjivih transakcija odnosile su se i na sumnju u poresku utaju.

Najčešći prepoznati oblici koji ukazuju na poresku utaju bili su značajno učešće pozajmica u odnosu na iskazan celokupan promet pravnog lica, što ukazuje i na sumnju da pravno lice značajan deo delatnosti obavlja u sivoj zoni. Deo zahteva Uprave odnosio se i na povraćaje pozajmica osnivača za likvidnost, za koje se sumnja da nisu ni bile izvršene. Ipak, navodi se u Izveštaju, može se zaključiti da se dominatan broj predmeta veže za slučajeve simulovanog izvlačenja gotovinskog novca s računa pravnih lica, čime se smišljeno izbegava iskazivanje objektivnog prihoda koji podleže oporezivanju.

LJ. Malešević