НБС: Упешно окончан стендбај аранжман са ММФ-ом
БЕОГРАД: Трогодишњи стендбај аранжман који је Међународни монетарни фонд (MMF) одобрио Србији 23. фебруара 2015. године, у износу од 935,4 милиона специјалних права вучења (око 1,2 милијарде евра), данас је успешно окончан, саопштила је Народна банка Србије (НБС).
Спровођењем договореног економског програма остварени су циљеви у погледу постизања макроекономске равнотеже, пре свега успостављањем одрживости јавних финансија, унапређењем отпорности финансијског сектора и јачањем конкурентности и привредног раста, наводи се у саопштењу НБС.
Остварени резултати економског програма су у великој мери, како поручују из НБС, превазишли очекивања, при чему је економска активност бележила континуирани раст, док је реални бруто домаћег производа већи у односу на период пре избијања светске економске кризе, услед раста инвестиција, извоза и запослености.
Спроведена је одлучна фискална консолидација са резултатима значајно бољим од очекиваних, услед чврсте контроле текућих расхода и добре наплате прихода, додаје се у саопштењу.
Дефицит опште државе је у року од три године прерастао у суфицит, чиме је обезбеђена стабилна фискална позиција и створен основ за макроекономску стабилност, а остварен је и значајан напредак у спровођењу структурних реформи, чиме је ојачан потенцијал раста српске привреде, уз отварање нових радних места и смањење фискалних ризика.
Сарадња са ММФ-овом на овом аранжману довела је и до повећања обима страних директних инвестиција и побољшања кредитног рејтинга земље, саопштено је из НБС.
Аранжман је закључен из предострожности, што значи, без намере да се одобрена средства користе, осим у случају платнобилансних потреба земље.
Током трајања стендбај аранжмана, обављено је осам разматрања резултата у спровођењу договореног економског програма о којима је Одбор извршних директора ММФ-а дао позитивне оцене, а средства која су била на располагању, нису коришћена.
НБС је, током трајања аранжмана, водила опрезну релаксирајућу монетарну политику у режиму циљања инфлације, ослушкујући притом сигнале из међународног окружења и са домаћег тржишта.
Постигнута је ниска и стабилна инфлација и стабилност финансијског система, обезбеђена је и релативна стабилност девизног курса што је утицало на значајан раст поверења на домаћем тржишту. Смањене су каматне стопе на динарско задуживање што је утицало на раст кредитне активности и инвестиција.
Реформе финансијског сектора повећале су отпорност банака и довеле их у много бољу позицију да подрже реални сектор, док су мере за смањење учешћа проблематичних кредита у укупним кредитима дале одличне резултате, тако да је износ проблематичних кредита више него преполовљен у односу на ниво из 2015. године.
Реформе финансијских институција у државном власништву су у току, а НБС почела је са применом Базел III стандарда банкарске супервизије, чиме је додатно ојачана контролна функција централне банке, у складу са стандардима Европског система централних банака.