НБС предвиђа раст од 7,0 посто, референта камата остаје 1,0 посто

Из централне банке је сопштено, да ће НБС наставити са поостравањем монетарних услова путем репо стопе и повлачењем већег износа вишкова ликвидности из банкарског сектора.

Извршни одбор је оценио да се позитивни ефекти prеthodno донетих обимних монетарних и фискалних мера на економску активност, укључујући и трећи пакет подршке привреди и грађанима, могу очекивати и у наредном периоду и да повољни финансијски услови могу бити одржани и с нешто мањим степеном експанзивности монетарне политике.

Поново је указано на снажну динамику раста домаће економске активности, која је у сва три тромесечја ове године надмашила очекивања, тако да се, према процени НБС, бруто домаћи производ сада налази изнад нивоа пре пандемије за преко 3,0 посто.

Централна банка је повећала прогнозу раста Србије за 2021. годину са 6,5 процената на распон од 6,5 до 7,0 посто, а у средњем року предвиђа раст БДП-а између 4,0 и 5,0 одсто, што ће допринети наставку конвергенције ка земљама Европске уније.

Поводом пооштравања монетарних услова, НБС подсећа да у том правцу постепено делује у протекла два месеца, при чему је од почетка октобра престала да организује аукције репо куповине хартија од вредности (ХоВ), путем којих је раније банкама обезбеђивана динарска ликвидност по веома повољним условима, а током истог месеца је започела и циклус повећања просечне пондерисане стопе на аукцијама репо продаје ХоВ.

Ова стопа је повећана у октобру за 16 базних поена, са нивоа од 0,11 посто на којем је била у просеку од почетка године, на 0,27 процената, колико је износила на последње две реверзне репо аукције, којима НБС на рок од недељу дана повлачи вишкове динарске ликвидности из банкарског система.

Пооштравајући де факто монетарне услове, без измене референтне камате и коридора каматних стопа, Извршни одбор је констатовао да је у условима јачих трошковних притиска од prеthodno очекиваних важно утицати на инфлациона очекивања.

На повећање инфлаторних притисака утицали су скок светских цена енергената и других примарних производа, застоји у снабдевању и знатно више цене транспорта на глобалном нивоу, уз ефекте ниске базе из prеthodnе године. Поред тога, у трећем тромесечју је, због суше, изостао сезонски уобичајен пад цена поврћа на домаћем тржишту, што је у највећој мери утицало на то да међугодишња инфлација, од 5,7 посто у септембру, буде виша од очекивања НБС.

Ипак, Извршни одбор је нагласио да се базна инфлација у Србији, на коју мере монетарне политике имају највећи утицај, и даље налази у доњој половини циљаног распона укупне инфлације (2,6% међугодишње у септембру), за разлику од већине других земаља у региону које су у режиму циљања инфлације.

Томе је, како се додаје, у највећој мери допринела очувана стабилност девизног курса.

Као и већина других централних банака у свету, и НБС очекује да ће фактори више укупне инфлације углавном бити привременог карактера и да ће бити исцрпљени у наредној години. У складу с тим, НБС очекује успоравање инфлације од другог тромесечја 2022, тако да би средином године требало да се врати у границе циља, а до краја године и у доњу половину циљаног распона.

Уколико се испостави да су се материјализовали неки од ризика који би за последицу могли да имају кретање инфлације изнад горње границе дозвољеног одступања од циља у дужем периоду, НБС поручује да је спремна да у најкраћем року реагује свим расположивим инструментима.

На седници је такође било речи о међународном економском окружењу које и даље карактеришу бројни изазови - тензије на робним тржиштима, посебно енергената и других примарних производа, али и наставак логистичких проблема, неравнотежа на тржишту рада и застоја у снабдевању, који утичу на појачане инфлаторне притиске у готово свим земљама света.

Ипак, охрабрује чињеница да су за зону евра и земље у региону, које су такође наши важни трговински партнери, побољшани изгледи за привредни раст, што би требало позитивно да се одрази на наш извоз и економску активност, напомиње НБС.

Извршни одбор је усвојио данас новембарски Извештај о инфлацији с новим макроекономским пројекцијама, које ће детаљније бити представљене јавности на конференцији за новинаре 17. новембра.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. децембра.