НАСТАВЉЕН РАСТ ПРОИЗВОДЊЕ Од 2010. године БДП већи 19,6 одсто

Он је рекао да су томе допринеле све главне активности – грађевинарство, пољопривреда, индустрија, услуге, због чега је 2019. година „по много чему била изузетна”, као и да су све прилике да ће се тако и наставити.

По његовим речима, БДП је у односу на 2010. годину порастао 19,6 одсто, док је економија у Србији од 2015. године, када је фискална консолидација већ почела да даје резултате, у порасту. Ковачевић је истакао да је од 2015. до 2019. године значајно порасло учешће бруто фиксних инвестиција у БДП-у – с 16,8 одсто на 22.

– Инвестициони циклус је заправо главни разлог тог раста. Од 2015. године је на делу циклус снажног раста укупних инвестиција, посебна прича су стране директне инвестиције – казао је Ковачевић. – Када се ради о пољопривреди, две године заредом су биле рекордне, што се ретко дешава. Година 2019. процењена је на 0,1 одсто раста, као и 2018. и није допринела смањењу БДП-а.

Он је додао да је индустријска прозводња од 2014. године у циклусу раста, иако је у другој половини 2018. године било застоја, као и у првој половини 2019, када су се догодиле и неке „ексцесне ситуације” везане за ремонте великих компанија, попут НИС-а и Петрохемије.

– Од августа и септембра укупна индустрија је живнула и годину завршила позитивно с 0,3 одсто раста, а прерађивачка индустрија с 0,2 одсто. Узрок опоравка је и што је стегнута тражња у Европи и ту је година била најлошија од кризе 2008-2009. године. Али инвестициони циклус је погурао промену структуре наше индустрије тако што послује на вишем технолошком нивоу – рекао је Ковачевић. – Такође, извоз је од августа живнуо, тако да је његова динамика превазишла динамику увоза.

Како је истакао, грађевинска производња је имала изузетан раст од 28,5 одсто у односу на 2018. годину, односно 100,9 одсто у односу на 2010, а томе су највише допринели инфраструктурни радови, попут постављања гасовода „Турски ток” и изградње ауто-пута „Милош Велики” и коридора.

Говорећи о услугама, Ковачевић је рекао да су оне расле динамиком од око четири одсто, док је промет у трговини на мало растао 9,2 одсто у сталним ценама, од чега промет хране, пића и дувана 9,1 одсто.

По Гавриловићевим речима, у новембру 2019. године регистровано је 2.206.604 запослених, што је 2,6 одсто више него у истом периоду prеthodnе године.

– Просечна зарада, без пореза и доприноса, у октобру 2019. године износила је 55.065 динара, односно 468 евра, док је у 2018. години била 49.901 динар – рекао је он.

Када се ради о демографским показатељима, у првих десет месеци 2019. године рођене су 53.082 бебе, што је око 500 више у односу на исти период 2018. године, а број умрлих је око 93.000 што је око 470 више у односу на prеthodnu годину.

Инфлација на годишњем нивоу је 1,5 одсто, а међугодишња, односно у децембру је процењена на 1,9 одсто.

– Монетарна и тржишна стабилност постоји последњих шест-седам година. Фискална равнотежа је постигнута пре три године и од тада имамо суфиците и опадање учешћа дуга у БДП-у – закључио је Ковачевић.

Помоћник директора за Сектор националних рачуна, цена и пољопривреде Душан Гавриловић рекао је да је у сектору услуге смештаја и исхране процењен реални раст од 9,1 одсто, док је број ноћења туриста повећан 7,6 одсто у односу на 2018. годину.

– Раст броја домаћих туриста је био 6,6 процената, а страних 7,4 – рекао је Гавриловић. – Број долазака домаћих туриста износио је 1,7 милион, колико и страних – укупно 3,4 милиона. Када је реч о ноћењима, раст је 7,1 процената – домаћих шест одсто и страних 8,8. Број ноћења је био 9,4 милиона, при чему 5,7 милиона домаћих и 3,7 милиона страних.

Д. Млађеновић