НАЛЕД: Ускладити Закон о републичким административним таксама

Поједине републичке административне таксе додатно оптерећују привреду, а висина неких такси утврђивана је у периоду када пословање привредника није било у толикој мери у дигиталном облику како је то данас, кажу у овој организацији уз напомену да је јасно да овај вид накнада и такси постоји свуда у свету и да је важан извор финансирања јавних услуга. 



Слично је и са локалним таксама, кажу, које још нису прописане на једном месту.



Иако је донет нови Закон о накнадама за коришћење јавних добара, и даље је могуће да се неке накнаде пропишу ван овог закона, а и не формирају у складу са методологијом која, на пример, води рачуна о степену загађења животне средине при обављању делатности, тврде у НАЛЕД-у. 



У Србији, кажу, од 1.038 непореских намета колико их је избројано, многи још нису усклађени са новинама које је донео процес дигитализације, односно са циљем очувања јавних ресурса. 



Потпредседник НАЛЕД-овог Савеза за фер конкуренцију Игор Лончаревић сматра да је потребно да се ова материја на целовит начин додатно сагледа и да се методолошки прође свака појединачна административна такса те утврди да ли је њена висина или постојање оправдано. 



Као пример непотребног издатка привреде наводи добијање Уверења о измиреним пореским обавезама, а које се од ове године добија електронским путем, међутим, таксу за издавање овог уверења грађани и даље плаћају. 



"Поставља се питање колико је ресурса неопходно да државни орган, на пример, Пореска управа утроши да би издала то уверење и да ли је могуће још нешто додатно урадити да се сам поступак поједностави", каже Лончаревић за Танјуг. 



Кад се поднесе захтев за издавање Уверења о измиреним пореским обавезама Пореској управи, мора се доставити оверена уплатница да је такса плаћена. За сада, објашњава, није могуће да порезници истог тренутка виде да је привредник уплатио новац без да он покаже доказ о томе - уплатницу, што представља додатно административно оптерећење. 



Крајњи циљ иницијативе НАЛЕД-а јесте увођење Јединственог електронског регистра накнада и такси. "На тај начин, државни органи, јавна предузећа не би били у могућности да наплаћују, мењају, или уводе нове таксе без уписа у Јавни регистар, без prеthodnog одобрења Министарства финансија", каже Лончаревић. 



Формирањем тог регистра, додаје, омогућио би се слободан увид у све таксе и накнаде како би се у сваком тренутку знало колико грађани и привреда треба да плате и како се оне обрачунавају. 



Иначе, у Акционом плану за сузбијање сиве економије за 2019/2020. четврти квартал ове године одређен је као рок за дефинисање електронског регистра непореских намета који ће обухватити све таксе и накнаде, републичке и локалне администрације. 



Када је реч о методологији намењеној за утврђивање висине такси у Министарству финансија кажу за Танјуг да Правилник о методологији и начину утврђивања трошкова пружања јавне услуге утврђује "на јасан и недвосмислен начин", како се и колико плаћају ти трошкови те сходно томе, Министарство за сада нема у плану измену Правилника. 



Методологија се, кажу, заснива на принципу стварних трошкова, а висина трошкова се мења (смањује или повећава) у зависности од промена елемената који утичу на висину таксе. 



На питање Танјуга да ли Министарство планира израду Јединственог регистра, у ресорном министарству сматрају да су Законом о накнадама за коришћење јавних добара, који је усвојен ове године, обједињене све накнаде за коришћење јавних добара. 



Додају и да су Законом о републичким административним таксама на једном месту прописане таксе за све списе и радње органа и висина истих. 



"На транспарентан начин је омогућено свим заинтересованим лицима да се информишу о свим битним елементима наведених јавних прихода", наводе надлежни.