НАЛЕД предлаже укидање регистрационе налепнице за аутомобиле: Годишњи трошак око 800 милиона динара

Разлог је у томе што налепнице немају велику употребну вредност, а сваке године грађани и привреда имају значајне трошкове.

Налепница која се на аутомобилима лепи у доњем десном углу ветробранског стакла један је од обавезних елемената регистрације и потврда да возило може учествовати у саобраћају. На њој су исписани регистарски број аутомобила, датум истека регистрације и ознака регистрационог подручја, односно подаци који већ постоје на регистарској таблици, саобраћајној дозволи и у евиденцији МУП-а.

Потпредседник НАЛЕД-овог Савета за е-управу Александар Благојевић објашњава да се за издавање налепнице за аутомобиле плаћају две таксе у укупном износу од 440 динара.

Важно како и где стоји 

– Осим што налепнице представљају административни трошак, власници моторних возила морају да воде рачуна како и где их постављају – указује Александар Благојевић.

Наиме, уколико је налепница неправилно залепљена, ризикује се плаћање казне, која није мала. За грађане је прописана санкција од најмање 10.000 динара, за предузетнике од 30.000 до 200.000, а за привредна друштва од 50.000 до чак 600.000.

– С обзиром на то да се у Србији сваке године региструје најмање 1,8 милион моторних возила, долази се до рачунице да грађани и привреда годишње издвоје готово 800 милиона динара за нешто што нема велику употребну вредност осим да саобраћајац визуелно провери да ли је аутомобил регистрован или као подсетник власнику о датуму истека регистрације – каже Благојевић. – Изменама Закона о безбедности саобраћаја на путевима и Правилника о регистрацији смањили би се непотребни административни трошкови, а самим тим и цена регистрације и време спровођења процедуре, што би све донело значајне уштеде.

Уместо налепница, сматра Благојевић, добро решење за информисање возача о приближавању рока за обнову регистрације било би да их систем е-Управе информише месец дана унапред путем имејла или СМС поруке и преко свог портала.

– То би и за државне органе имало практичну корист, с обзиром на то да би располагали ажурним контактима грађана – имејл-адреса и број мобилног телефона – а задатак власника моторних возила био би да унесу контакте на порталу уколико желе да добију обавештење – сматра Благојевић.

Иначе, пракса с регистационим налепницама у свету је веома разноврсна. У неким земљама налепнице никад нису уведене, а има држава у којима је обавезно да се оне залепе на ветобранско стакло или регистарску  таблицу аутомобила. Има и земаља у којима су регистрационе налепнице  биле обавезне, али су потом повучене из употребе, а то је случај у Холандији и Великој Британији, тако да се у тим држава провера регистрације, односно плаћања пореза, сада обавља електронски, указао је Благојевић, истичући да у већини земаља у региону регистрационе налепнице не постоје.

Љ. Малешевић