NALED: Uskladiti Zakon o republičkim administrativnim taksama

Pojedine republičke administrativne takse dodatno opterećuju privredu, a visina nekih taksi utvrđivana je u periodu kada poslovanje privrednika nije bilo u tolikoj meri u digitalnom obliku kako je to danas, kažu u ovoj organizaciji uz napomenu da je jasno da ovaj vid naknada i taksi postoji svuda u svetu i da je važan izvor finansiranja javnih usluga. 



Slično je i sa lokalnim taksama, kažu, koje još nisu propisane na jednom mestu.



Iako je donet novi Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, i dalje je moguće da se neke naknade propišu van ovog zakona, a i ne formiraju u skladu sa metodologijom koja, na primer, vodi računa o stepenu zagađenja životne sredine pri obavljanju delatnosti, tvrde u NALED-u. 



U Srbiji, kažu, od 1.038 neporeskih nameta koliko ih je izbrojano, mnogi još nisu usklađeni sa novinama koje je doneo proces digitalizacije, odnosno sa ciljem očuvanja javnih resursa. 



Potpredsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju Igor Lončarević smatra da je potrebno da se ova materija na celovit način dodatno sagleda i da se metodološki prođe svaka pojedinačna administrativna taksa te utvrdi da li je njena visina ili postojanje opravdano. 



Kao primer nepotrebnog izdatka privrede navodi dobijanje Uverenja o izmirenim poreskim obavezama, a koje se od ove godine dobija elektronskim putem, međutim, taksu za izdavanje ovog uverenja građani i dalje plaćaju. 



"Postavlja se pitanje koliko je resursa neophodno da državni organ, na primer, Poreska uprava utroši da bi izdala to uverenje i da li je moguće još nešto dodatno uraditi da se sam postupak pojednostavi", kaže Lončarević za Tanjug. 



Kad se podnese zahtev za izdavanje Uverenja o izmirenim poreskim obavezama Poreskoj upravi, mora se dostaviti overena uplatnica da je taksa plaćena. Za sada, objašnjava, nije moguće da poreznici istog trenutka vide da je privrednik uplatio novac bez da on pokaže dokaz o tome - uplatnicu, što predstavlja dodatno administrativno opterećenje. 



Krajnji cilj inicijative NALED-a jeste uvođenje Jedinstvenog elektronskog registra naknada i taksi. "Na taj način, državni organi, javna preduzeća ne bi bili u mogućnosti da naplaćuju, menjaju, ili uvode nove takse bez upisa u Javni registar, bez prethodnog odobrenja Ministarstva finansija", kaže Lončarević. 



Formiranjem tog registra, dodaje, omogućio bi se slobodan uvid u sve takse i naknade kako bi se u svakom trenutku znalo koliko građani i privreda treba da plate i kako se one obračunavaju. 



Inače, u Akcionom planu za suzbijanje sive ekonomije za 2019/2020. četvrti kvartal ove godine određen je kao rok za definisanje elektronskog registra neporeskih nameta koji će obuhvatiti sve takse i naknade, republičke i lokalne administracije. 



Kada je reč o metodologiji namenjenoj za utvrđivanje visine taksi u Ministarstvu finansija kažu za Tanjug da Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge utvrđuje "na jasan i nedvosmislen način", kako se i koliko plaćaju ti troškovi te shodno tome, Ministarstvo za sada nema u planu izmenu Pravilnika. 



Metodologija se, kažu, zasniva na principu stvarnih troškova, a visina troškova se menja (smanjuje ili povećava) u zavisnosti od promena elemenata koji utiču na visinu takse. 



Na pitanje Tanjuga da li Ministarstvo planira izradu Jedinstvenog registra, u resornom ministarstvu smatraju da su Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji je usvojen ove godine, objedinjene sve naknade za korišćenje javnih dobara. 



Dodaju i da su Zakonom o republičkim administrativnim taksama na jednom mestu propisane takse za sve spise i radnje organa i visina istih. 



"Na transparentan način je omogućeno svim zainteresovanim licima da se informišu o svim bitnim elementima navedenih javnih prihoda", navode nadležni.