ММФ предвиђа раст Србије од 3,5 одсто за ову годину

Прогноза раста Србије за текућу годину нижа је за 1,0 процентни поен у односу на ММФ-ову пројекцију из октобра прошле године, када је предвиђан раст од 4,5 процената, док је прогноза за 2023. годину остала непромењена.



У новом, априлском Извештају о светским економским изгледима, чије је представљање управо у току, ММФ процењује да ће инфлација у нашој земљи износити ове године 7,7 посто, а наредне године 4,7 одсто.



Такође предвиђа повећање дефицита текућег рачуна Србије на 6,1 проценат у 2022. години, и на 6,7 посто догодине.



Према очекивањима ММФ-а, стопа незапослености у Србији износиће у текућој години 9,9 одсто, а у наредној години ће опасти на 9,7 процената.

Међународни монетарни фонд је смањио прогнозу глобалног раста на 3,6 посто за 2022. и 2023. годину, што је за 0,8 процентних поена, односно за 0,2 процентна поена мање, респективно, него што је предвиђао у јануару.



Главни економиста ММФ-а Пјер-Оливије Гуринша, рекао је на данашњем представљању новог, априлској Извештаја о глобалим економским изгледима, да је главни узрок смањења пројекције раста глобалне економије руска инвазија на Украјину.



Према његовим речима, рат у Украјини је додатно погоршао проблеме у глобалним ланцима снабдевања који су поремећени још од избијања пандемије коронавируса, допринео је скоку цена робе на светским тржиштима, пре свега цена хране и енергије, узрокујући оштар раср инфлације, која ће у догледно време наставити успон.



Гуринша је такође упозорио да би санкције према руском енергетском сектору и ширење рата, успоравање кинеске привреде и поновно ширење пандемије могли додатно да успоре глобални раст и допринесу још већем разбуктавању инфлације, што би могло да изазове социјалне немире.



MMF процењује да ће глобални раст у средњем року успорити на око 3,3 посто у односу на просек од 4,1 одсто у периоду од 2004. до 2013. и наспрам прошлогодишњег раста од 6,1 проценат.



Фонд предвиђа да ће руска економија у овој години забележити пад од 8,5 посто, а смањио је и прогнозе раста Европске уније за 1,1 процентни поен на 2,8 посто, и САД-а на 3,7 одсто.



Што се инфлације тиче, очекује да ће раст потрошачких цена у развијеним економијама износити ове године у просеку 5,7 процената, а у земљама у развоју и привредама у успону 8,7 посто, што је за 1,8 и за 2,8 процентних поена више, респективно, у односу на јануарску прогнозу.