Минималац на терет државе да се сачувају радна места
БЕОГРАД: Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је минимална зарада од 40.020 динара процентуално њено највеће повећање до сада и додао да ће у случају погоршања кризе влада бити отворена за нове преговоре о минималцу са послодавцима и синдикатима.
"Имамо велико повећање минималне зараде са 35.000 динара на 40.000 динара. Тешко је наћи баланс између интереса синдикалаца и послодаваца", рекао је Мали за РТС.
Он је навео да су послодавци били против повећања минималне зараде, јер би им она у условима кризе изазвала укупан трошак од 41 милијарде динара, односно 350 милиона евра, па је држава преузела целокупан терет.
"Не желимо да доведемо послодавце у ситуацију да због повећања минималца отпуштају раднике. Зато је држава целокупан терет повећања минималне зараде преузела на себе. Од 1. јануара ћемо повећати неопорезиви део зарада са 19.300 на 21.712 динара и умањујемо за један процентни поен доприносе за ПИО фонд на терет послодавца и тако у поптуности преузимамо терет на себе", рекао је Мали.
Нагласио је да држава жели тиме да оцува животни стандард грађана и подсетио да ће од 1. јануара плате у јавном сектору бити повећане за 12,5 одсто, као и повећање пензија од девет одсто 1. новембра, а затим још 12,1 одсто од 1. јануара, што је укупно 20,2 одсто.
Мали је навео да је Републички завод за статистику објавио да је стопа незапослености у Србији 8,9 одсто, што је историјски најнижа незапосленост.
"Када доносите одлуку о минималној заради морате да очувате жвотни стандард људи, повећате плате, али и да не останете без тешко стечених радних места", нагласио је министар финансија.
Он је оценио да категорије минималне потрошачке корпе и минималне зараде немају међусобне везе, јер минималац служи томе да обавеже послодавца, уколико уђе у финансијске проблеме, да исплаћује најнижу зараду шест месеци док не изађе из проблема.
Мали је додао да минимална зарада "гура" плате навише, и подсетио да је просечна зарада у јуну била 633 евра.
Нагласио је да држава брине о животном стандарду грађана тако што држи под контролом цене основних намирница, као и најниже цене гаса и струје у Европи.
"Просечна инфлација је 11,5 одсто, а пројектована инфлација за наредну годину је 8,7 одсто што значи да је повећање минималних зарада више од инфлације коју нисмо ми изазвали", истакао је Мали.
Рекао је да се цео свет суочава са највећом кризом од Другог светског рата и да су веће економије од наше већ ушле у рецесију.
"Ако имамо ниске цене струје, гаса, контролишемо цене, ми показујемо одговорност према људима. Са овим повећањем идемо стабилно ка циљу од 710 евра просечне плате наредне године", рекао је Мали и додао како је спреман, да у случају погоршања кризе поново преговара са послодавцима и синдикатима.
