Minimalac na teret države da se sačuvaju radna mesta
BEOGRAD: Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je minimalna zarada od 40.020 dinara procentualno njeno najveće povećanje do sada i dodao da će u slučaju pogoršanja krize vlada biti otvorena za nove pregovore o minimalcu sa poslodavcima i sindikatima.
"Imamo veliko povećanje minimalne zarade sa 35.000 dinara na 40.000 dinara. Teško je naći balans između interesa sindikalaca i poslodavaca", rekao je Mali za RTS.
On je naveo da su poslodavci bili protiv povećanja minimalne zarade, jer bi im ona u uslovima krize izazvala ukupan trošak od 41 milijarde dinara, odnosno 350 miliona evra, pa je država preuzela celokupan teret.
"Ne želimo da dovedemo poslodavce u situaciju da zbog povećanja minimalca otpuštaju radnike. Zato je država celokupan teret povećanja minimalne zarade preuzela na sebe. Od 1. januara ćemo povećati neoporezivi deo zarada sa 19.300 na 21.712 dinara i umanjujemo za jedan procentni poen doprinose za PIO fond na teret poslodavca i tako u poptunosti preuzimamo teret na sebe", rekao je Mali.
Naglasio je da država želi time da ocuva životni standard građana i podsetio da će od 1. januara plate u javnom sektoru biti povećane za 12,5 odsto, kao i povećanje penzija od devet odsto 1. novembra, a zatim još 12,1 odsto od 1. januara, što je ukupno 20,2 odsto.
Mali je naveo da je Republički zavod za statistiku objavio da je stopa nezaposlenosti u Srbiji 8,9 odsto, što je istorijski najniža nezaposlenost.
"Kada donosite odluku o minimalnoj zaradi morate da očuvate žvotni standard ljudi, povećate plate, ali i da ne ostanete bez teško stečenih radnih mesta", naglasio je ministar finansija.
On je ocenio da kategorije minimalne potrošačke korpe i minimalne zarade nemaju međusobne veze, jer minimalac služi tome da obaveže poslodavca, ukoliko uđe u finansijske probleme, da isplaćuje najnižu zaradu šest meseci dok ne izađe iz problema.
Mali je dodao da minimalna zarada "gura" plate naviše, i podsetio da je prosečna zarada u junu bila 633 evra.
Naglasio je da država brine o životnom standardu građana tako što drži pod kontrolom cene osnovnih namirnica, kao i najniže cene gasa i struje u Evropi.
"Prosečna inflacija je 11,5 odsto, a projektovana inflacija za narednu godinu je 8,7 odsto što znači da je povećanje minimalnih zarada više od inflacije koju nismo mi izazvali", istakao je Mali.
Rekao je da se ceo svet suočava sa najvećom krizom od Drugog svetskog rata i da su veće ekonomije od naše već ušle u recesiju.
"Ako imamo niske cene struje, gasa, kontrolišemo cene, mi pokazujemo odgovornost prema ljudima. Sa ovim povećanjem idemo stabilno ka cilju od 710 evra prosečne plate naredne godine", rekao je Mali i dodao kako je spreman, da u slučaju pogoršanja krize ponovo pregovara sa poslodavcima i sindikatima.
