heavy intensity rain
10°C
22.11.2024.
Нови Сад
eur
116.9952
usd
110.9275
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Минималац достиже 40.000 динара, а просечна пензија 36.000

17.06.2022. 10:19 10:22
Пише:
Фото: Дневник/Бранислав Лучић

Примања грађана Србије од наредне године биће виша, а како је најавио председник Србије Александар Вучић, већа примања очекују и пензионере и запослене који раде за минималну плату.

Наиме, најаљено је да раст пензија неће бити мањи од 18 одсто, те да би минималац требало да буде виши за око 14 одсто. Ово повећање пензија и минималне зараде ће просечне износе ових примања увећати за око 5.000 до 6.000 динара.

Најстарије грађане Србије повећање пензија очекује у два наврата - једно до краја године, а друго од 1. јануара наредне. Приликом првог повећања пензије би требало да буду више за 9,9 одсто, следеће повећање износиће 11 одсто, односно кумулативно око 18,2 одсто, а очекује се да ће то одобрити и Међунардони монетарни фонд. Дакле, просечна пензија у Србији, која је сада око 30.000 динара, од почетка следеће године биће виша за непуних 6.000 динара, те ће најстаријим грађанима Србије у просеку, сваког месеца, у просеку, на рачун стизати пензија од око 36.000 динара.

340 евра биће најнижа цена рада

Пензионерима, чије су пензије више од износа просечне, од наредне године ће, у складу с процентом повећања, пензиони чек бити увећан од око 7.000 динара па до око 18.000 динара. Тако ће пензионери чија је пензија сада око 40.000 динара од наредне године примати чек виши од 47.000, док ће пензије које су сада око 50.000 динара достићи износ од око 59.000 динара. Пензије које су сада око 80.000 динара, од почетка следеће године биће око 94.500 динара, док ће се пензије које сада достижу износ од око 100.000 динара, прекочити цифру од 118.000 динара.

Председник Савеза пензионера Србије Андреја Савић рекао је Танјугу да ова највећа пензионерска организација у земљи подржава најаву повећања и истакао да је овај потез уследио у правом тренутку.

Додао је да је Савез пензионера Србије већ урадио одговарајуће анализе и елаборате са којима ће изаћи у разговорима са надлежним државним институцијама.

300 милиона евра годишње кошта повећање минималца

„Ту, пре свега, мислим на Министарство финансија и ресорно Министарство рада пред које ћемо изаћи са нашим аргументима и да видимо како методолошки може да се у наредном периоду реализује идеја која је јуче изречена”, рекао је Савић.

Он је оценио да су се после двогодишње тешке епидемиолошке ситуације и каснијих геополитичких догађања и раста инфлације, стекли услови да се донесу конкретна решења у вези са побољшањем материјалног положаја пензионера.

Радници који сваког месеца примају минималац, а процењује се да их у Србији има и више од 300.000, такође могу да очекују дебље коверте. Иако преговори о висини минималне зараде за наредну годину тек предстоје, најављено је да ће раст минималне зараде достићи двоцифрено увећање у процентима и да ће раст бити 12, 13 или 14 одсто. Уз то, указано је и да повећање минималца неће ићи на терет послодаваца, већ ће га преузети држава. Будући да је сада  просечан минималац око 35.000 динара, од јануара следеће године ће бити, у просеку, виши за око 5.000 динара па ће загарантована плата износити око 40.000 динара. Уз то повећање минималца, од јануара следеће године, у просеку, ће они који раде за ову плату у ковертама имати око 340 евра, што је за око 40 евра више него што је садашња вредност минималне зараде прерачунате у евре.

Да би минимална зарада била повећана за најављених око 14 одсто, потребно је 300 милиона евра на годишњем нивоу, а држава то намерава да финасира сама, из buyеta. Како би се то и урадило, планирано је да се повећа неопорезиви део зараде, који је сада 19.300 динара, а најављени су и мањи порези и доприноси на зараду, чиме би се смањило укупно оптерећење на око 60 одсто. 

Д. Млађеновић

Пише:
Пошаљите коментар