Михајловић: Обезбеђена замена за руску нафту
БЕОГРАД: Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић изјавила је да је Србија обезбедила замену за руску нафту коју од 1. новембра нећемо моћи да увозимо због шестог пакета санкција ЕУ прем Русији.
"Ми од 1. новембра нећемо више увозити руску нафту, али ћемо имати, пре свега, Киркук нафту, имаћемо нашу нафту, јер НИС има 20 одсто српске нафте, и остало ће бити иранска или нека друга нафта", изјавила је она за Танјуг.
Она је додала да је прошле године у структури нашег увоза било само 25 одсто руске нафте, 20 одсто је чинила нафта произведена у Србији, а остатак је била ирачка Киркук нафта.
"Када је почео рат, од краја марта руска нафта је била прилично јефтина и НИС је више увозио њу, тако да је у структури било 55 одсто руске нафте. Они већ раде на томе, ту не видимо неки проблем, праве се договори и уговори, тако да ћемо ми свакако користити неруску нафту, онако како је предвиђено шестиим пакетом", навела је Михајловићева.
Додала је да за сада неће бити проблема са прерадом нафте због чињнице да Руси имају већинско власништво над НИС-ом и Рафинеријом нафте у Панчеву, нити са транспортом сирове нафте нафтоводом ЈАНАФ кроз Хрватску.
Министрака рударства и енергетике Зорана Михајловић изјавила је данас да неће бити нових поскупљења струје нити рестрикција и додала да су неке локалне самоуправе већ почеле да праве планове уштеде електричне енергије, а ефекат уштеде домаћинстава ће бити видљив када ступе на снагу стимулативне мере за штедњу струје.
Она је за Танјуг подсетила да је влада позвала општине и градове, јавна предузећа и државну управу да направе своје планове до 15. септембра и пошлају их Министарсву како би се видело где је могуће уштедети 15 одсто електричне енергије.
"Што се тиче домаћинстава, тек ћемо видети када ступе на снагу стимулације које нису мале, јер ако уштедите 10 до 20 одсто ваша стимулација је 10 одсто нижи рачун, од 20 до 30 одсто уштеде је 20 одсто, а више од 30 одсто уштеде је 30 одсто нижи рачун. То ће сигурно да подстакне домаћинства да почну да штеде", изјавила је Михајловићева.
Она је нагласила да рестртикција неће бити, али да држава апалује на штедњу струје због трошкова које има за увоз.
"Апелујемо на смањење потрошње, јер треба да дамо огроман новац за увоз електричне енергије по ценама које стварно немају везе са реалним тржишним ценама данас на европском тржишту. Ноћас нас је увоз коштао око два милиона евра у летњој сезони", изјавила је министарка енергетике.
Навела је да Србија, због проблема у свом електроенегетском сектору, увози од четири до 11 одсто својих потреба, али је упозорила да ће потрошња и увоз да порасту у случају хладне зиме на 15 до 25 одсто домаће потрошње и то у условима када није могуће проценити по којој цени.
"Прве наше процене су биле да ћемо само на струју до почетка марта да дамо 2,2 милијарде, па су нове процене, кад је струја кренула на 700 евра за мегават час, биле преко три милијарде. Нико не може да зна хоће ли цена да буде 500, 700 или 1.500 евра", нагласила је МИхајловићева.
Изразила је бојазан да ће такво стање на европском тржишту да потраје и упозорила да се наредне године цена струје неће вратити на 50 евра, већ да ће целе наредне године бити висока, због чега би успех штедње имао фанстастичан финансијски ефекат за Србију.
"Разговарамо са Азербејџаном да покусамо да набавимо одређену количину електричне енергије која ће долазити редовно све до краја зимске сезоне. Чекамо ових дана одговор и верујем да ћемо успети. Верујем такође да су ЕПС и Електромрежа разоговарали са мађарском страном, гледамо на све стране где можемо да обезбедимо дугорочније уговоре, да не зависимо од дневне цене електричне енергије и то ће такође утицати на то да мање новца дајемо на увоз", рекла је Михајловићева.
Нагласила је да су цене струје у Србији најниже у Европи и за грађане и за привреду која је плаћа осам пута мање него што кошта у ЕУ.
Она је поновила да нових поскупљења неће бити и да ће држава дотирати разлику, јер то почиње да се дешава и у другим земљама као што је Велика Британија која ће ограничити цене струје.
"Зато што грађани то више не могу да плате. Када не можете да платите следећи корак је да идете у банкрот, било као домаћинство било као привреда, следећи корак одмах је да идете на улицу. Верујем да ће се у том смислу у Европи неке ствари мењати", оценила је Михајловићева.
Министарка сматра да је сада време да се позабавимо инвестицијама у енергетском сектору, што пре свега подразумева стратешка пратнертсва за обновљиве изворе ренергије, који за годину дана могу да дају нове електране.
"Критичан део данас код нас је само електроенергетика. Није гас тако критицан, није нафта критична, чак ни нафтоводи, него електроенергетика која треба да буде база нашег енергетског система". оценила је Михајловићева.
Она каже да се нормализује допрема уговорене количине од 2,5 milliona тона угља из БиХ, Румуније и Мађарске за ЕПС.
"Ми ћемо то, верује се, увести у току ове и следеће године и ЕПС ће моћи бар да покуша да произведе 97 одсто домаћих потреба. Сада још увек немамо праву слику, јер смо до сада добили само неких 13-14 одсто угља који је Електропривреда уговорила, али то за нас много значи у односу на увоз електричне енергије, јер ћемо увозити сигурно пет до седам одсто, па кад на то додате ову штедњу за коју ЕПС мисли да може да достигне осам одсто, ми мислимо да може више, можемо да дођемо у ситуиацију да увозимо само једа до три одсто у пиковима око Светог Николе и Нове године", нагласила је МИхајловићева.