Mihajlović: Obezbeđena zamena za rusku naftu

"Mi od 1. novembra nećemo više uvoziti rusku naftu, ali ćemo imati, pre svega, Kirkuk naftu, imaćemo našu naftu, jer NIS ima 20 odsto srpske nafte, i ostalo će biti iranska ili neka druga nafta", izjavila je ona za Tanjug.



Ona je dodala da je prošle godine u strukturi našeg uvoza bilo samo 25 odsto ruske nafte, 20 odsto je činila nafta proizvedena u Srbiji, a ostatak je bila iračka Kirkuk nafta.



"Kada je počeo rat, od kraja marta ruska nafta je bila prilično jeftina i NIS je više uvozio nju, tako da je u strukturi bilo 55 odsto ruske nafte. Oni već rade na tome, tu ne vidimo neki problem, prave se dogovori i ugovori, tako da ćemo mi svakako koristiti nerusku naftu, onako kako je predviđeno šestiim paketom", navela je Mihajlovićeva.



Dodala je da za sada neće biti problema sa preradom nafte zbog činjnice da Rusi imaju većinsko vlasništvo nad NIS-om i Rafinerijom nafte u Pančevu, niti sa transportom sirove nafte naftovodom JANAF kroz Hrvatsku.

Ministraka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas da neće biti novih poskupljenja struje niti restrikcija i dodala da su neke lokalne samouprave već počele da prave planove uštede električne energije, a efekat uštede domaćinstava će biti vidljiv kada stupe na snagu stimulativne mere za štednju struje.

Ona je za Tanjug podsetila da je vlada pozvala opštine i gradove, javna preduzeća i državnu upravu da naprave svoje planove do 15. septembra i pošlaju ih Ministarsvu kako bi se videlo gde je moguće uštedeti 15 odsto električne energije.



"Što se tiče domaćinstava, tek ćemo videti kada stupe na snagu stimulacije koje nisu male, jer ako uštedite 10 do 20 odsto vaša stimulacija je 10 odsto niži račun, od 20 do 30 odsto uštede je 20 odsto, a više od 30 odsto uštede je 30 odsto niži račun. To će sigurno da podstakne domaćinstva da počnu da štede", izjavila je Mihajlovićeva.



Ona je naglasila da restrtikcija neće biti, ali da država apaluje na štednju struje zbog troškova koje ima za uvoz.



"Apelujemo na smanjenje potrošnje, jer treba da damo ogroman novac za uvoz električne energije po cenama koje stvarno nemaju veze sa realnim tržišnim cenama danas na evropskom tržištu. Noćas nas je uvoz koštao oko dva miliona evra u letnjoj sezoni", izjavila je ministarka energetike.



Navela je da Srbija, zbog problema u svom elektroenegetskom sektoru, uvozi od četiri do 11 odsto svojih potreba, ali je upozorila da će potrošnja i uvoz da porastu u slučaju hladne zime na 15 do 25 odsto domaće potrošnje i to u uslovima kada nije moguće proceniti po kojoj ceni.



"Prve naše procene su bile da ćemo samo na struju do početka marta da damo 2,2 milijarde, pa su nove procene, kad je struja krenula na 700 evra za megavat čas, bile preko tri milijarde. Niko ne može da zna hoće li cena da bude 500, 700 ili 1.500 evra", naglasila je MIhajlovićeva.



Izrazila je bojazan da će takvo stanje na evropskom tržištu da potraje i upozorila da se naredne godine cena struje neće vratiti na 50 evra, već da će cele naredne godine biti visoka, zbog čega bi uspeh štednje imao fanstastičan finansijski efekat za Srbiju.



"Razgovaramo sa Azerbejdžanom da pokusamo da nabavimo određenu količinu električne energije koja će dolaziti redovno sve do kraja zimske sezone. Čekamo ovih dana odgovor i verujem da ćemo uspeti. Verujem takođe da su EPS i Elektromreža razogovarali sa mađarskom stranom, gledamo na sve strane gde možemo da obezbedimo dugoročnije ugovore, da ne zavisimo od dnevne cene električne energije i to će takođe uticati na to da manje novca dajemo na uvoz", rekla je Mihajlovićeva.



Naglasila je da su cene struje u Srbiji najniže u Evropi i za građane i za privredu koja je plaća osam puta manje nego što košta u EU.



Ona je ponovila da novih poskupljenja neće biti i da će država dotirati razliku, jer to počinje da se dešava i u drugim zemljama kao što je Velika Britanija koja će ograničiti cene struje.



"Zato što građani to više ne mogu da plate. Kada ne možete da platite sledeći korak je da idete u bankrot, bilo kao domaćinstvo bilo kao privreda, sledeći korak odmah je da idete na ulicu. Verujem da će se u tom smislu u Evropi neke stvari menjati", ocenila je Mihajlovićeva.



Ministarka smatra da je sada vreme da se pozabavimo investicijama u energetskom sektoru, što pre svega podrazumeva strateška pratnertsva za obnovljive izvore renergije, koji za godinu dana mogu da daju nove elektrane.



"Kritičan deo danas kod nas je samo elektroenergetika. Nije gas tako kritican, nije nafta kritična, čak ni naftovodi, nego elektroenergetika koja treba da bude baza našeg energetskog sistema". ocenila je Mihajlovićeva.



Ona kaže da se normalizuje doprema ugovorene količine od 2,5 milliona tona uglja iz BiH, Rumunije i Mađarske za EPS.



"Mi ćemo to, veruje se, uvesti u toku ove i sledeće godine i EPS će moći bar da pokuša da proizvede 97 odsto domaćih potreba. Sada još uvek nemamo pravu sliku, jer smo do sada dobili samo nekih 13-14 odsto uglja koji je Elektroprivreda ugovorila, ali to za nas mnogo znači u odnosu na uvoz električne energije, jer ćemo uvoziti sigurno pet do sedam odsto, pa kad na to dodate ovu štednju za koju EPS misli da može da dostigne osam odsto, mi mislimo da može više, možemo da dođemo u situiaciju da uvozimo samo jeda do tri odsto u pikovima oko Svetog Nikole i Nove godine", naglasila je MIhajlovićeva.