Михајловић: Морамо да обезбедимо енергенте по одрживим ценама
БЕОГРАД: Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић изјавила је да држава ради све како би осигурала довољне количине енергената по одрживим ценама и да је регионално повезивање и улагање у електроенергетски сектор приоритет за Србију.
„Морамо да обезбедимо довољне количине енергије и енергената по одрживим ценама, јер ће у супротном бити угрожена енергетска, а самим тим и национална безбедност и тиме се данас бави цео свет. Када је реч о гасном сектору, новим уговором са Гаспромом обезбедили смо 2 милијарде кубних метара гаса по одрживим ценама. Додатно смо закупили капацитете у складиштима у Мађарској и то су краткорочне мере", казала је Михајловићева у интервјуу за РТРС.
Казала је и да смо без обзира на притиске које трпимо због неувођења санкција Русији, "а које сви очекују да уведемо", успели да обезбедимо и за привреду и за домаћинства довољне количине гаса.
"Ипак, наш план јесте да имамо различите добављаче гаса, да имамо могућност набавке гаса из Азербејџана или са ЛНГ терминала у Грчкој, јер је диверзификација једини пут ка безбедности у гасном сектору и не смемо да дозволимо да будемо зависни само од једног добављача“, изјавила је потпредседница Владе Србије у Сарајеву, где ће сутра говорити на другом Форуму Енергетске заједнице о праведној транзицији.
Она је рекла да је суштина регионално повезивање и солидарност и истакла да је приоритет Србије изградња интерконекција са свим државама у региону.
„Оно што такође мора да се ради јесте гасовог Инђија - Мачвански Прњавор, што ће помоћи да Република Српска, и цела БиХ буду стабилније у гасном сектору. Неће бити лака наредна зима, као ни она следећа, али мислим да ако смо заједно и ако помажемо једни другима да можемо лакше да превазиђемо све изазове“, рекла је Михајловићева.
Упитана о стању у електроенергетском сектору, она је рекла да је неопходно да Електропривреда Србије, као најважније предузеће у овој области убрза инвестиције.
„ЕПС је наше најважније предузеће у енергетском сектору. Ако смо зависни када су у питању нафта, нафтни деривати и гас, једино у чему можемо да будемо потпуно независни јесте производња електричне енергије. Нажалост, дугогодишњим нерадом и недовољним улагањем имали смо колапс у децембру прошле године", казала је министарка.
Додала је и да наше термоелектране користе лигнит јако лошег квалитета, а притом су све компоненте за производњу струје поскупеле, те да је због тога и потребан раст цене струје.
Јер, објашњава, ЕПС мора да уложи минимум 200 милиона евра у нове копове како би следеће године произвео довољне количине електричне енергије.
Навела је и да сада увозимо око 10 одсто од укупне потрошње, а зими ће то бити и више од 20 одсто.
"Повећање цене неће бити драстично и свакако ће струја у Србији и даље бити најјефтинија у Европи“, рекла је Михајловићева.
БиХ је место у Отвореном Балкану
Михајловић каже да регионално повезивање у енергетици и сарадња, посебно кроз иницијативу „Отворени Балкан“, може да допринесе повећању животног стандарда и да је то питање које превазилази дневну политику.
Она је истакла да је енергетска транзиција неповратан процес и да су ОИЕ једини пут ка енергетској стабилности и независности.
„Када сам пре две године преузела Министарство рударства и енергетике прва ствар коју смо урадили јесте да видимо где је Србија у односу на земље региона, на државе чланице ЕУ и видели смо да нисмо имали услове да неко инвестира и гради велике капацитете из обновљивих извора. Изменили смо законодавни оквир, направили инвестициони план и кренули са новом енергетском политиком", навела је министарка.
Додала је да није било лако, да је било много отпора, посебно, казе, јавна предузећа нису схватала да је прошло време термоелектрана.
"Али смо направили основу. Србија мора да направи искорак и у смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште и да гради нове капацитете за генерације које долазе после нас. То су реформе које су потребне, али које су дале резултате, јер више нико не говори о новим ТЕ, већ о великим ХЕ, као што су Бистрица и Ђердап 3, о соларним и ветроелектранама. Многе земље, као што су Пољска, Грчка, Румунија су далеко одмакле у енергетској транзицији и драстично смањиле производњу из термосектора", навела је Михајловићева.
Суштина је, поручила је, да нема одлагања, да ОИЕ дају сигурност електроенергетском систему и да је потребно направити дугорочан план изласка из производње енергије из термосектора, корак по корак, јер ништа није могуће преко ноћи.
Зелена енергија је јако важна за развој и енергетике и привреде, казала је министарка и додала да су зато и покренути пројекти у којима грађани и грађанке директно учествују и које субвенционише држава.
"Дајемо 50 одсто средстава за замену столарије, односно за повећање енергетске ефикасности, као и за постављање соларних панела и први пут у Србији грађани могу бити купци-произвођачи електричне енергије“, рекла је Михајловићева.
Потпредседница Владе је истакла да иницијатива Отворени Балкан пружа могућности за нове инвестиције, заједничке пројекте и јачу преговарачку позицију и према ЕУ и према другим организацијама и државама и да је Босни и Херцеговини место у овој иницијативи.
„Нама је у овом региону потребно заједништво и зато мислим да је Босни и Херцеговини место у Отвореном Балкану. То није нова Југославија, како може да се чује, већ је то прича како да наши људи не иду у друге европске државе, већ да остану овде, а на нама је да у фокус ставимо економију и животни стандард, јер је то питање изнад политике“, рекла је Михајловићева у Сарајеву где ће сутра говорити на другом Форуму Енергетске заједнице о праведној транзицији.
Она је рекла и да се нада да ће током следеће године кренути реализација пројекта Бук-Бијела и изградња аеродрома у Требињу, те да су заједнички инфраструктурни пројекти Србије и Републике Српске вредни више од 1,5 милијарди евра.