Мали: У плану споразуми са Бахреином за бржи економски развој

Мали је истакао да је у плану и да се договори споразум о стратешком удруживању са Бахреином, какав Србија већ има са Уједињеним Арапским Емиратима.

"Тим споразумима обе стране имаће више поверења. Желимо са те правне перспективе да направимо један пут којим ћемо моћи да ходамо у наредним годинама", рекао је Мали.

Поручио је привредницима из Бахреина да је Србија добра земља за инвестирање из више разлога, а између осталих навео је то што су наши закони у складу са европским, због статешског циља наше земље да постане пуноправна чланица ЕУ.

"То инвеститорима даје сигурност", указао је Мали.

Истакао је и да Србија има споразуме о слободној трговини са ЕУ, Евроазијском унијом, Турском, Цефтом, што свим инвеститорима који долазе овде отвара могућност за извоз без пореза и царине на тржишта од преко једне милијарде људи.

Мали је указао и да се Србија у последњих години добро показала у борби против пандемије и додао да је ту битку водила на два фронта - здравственом и економском.

Захваљујући пакетима подршке за грађане и привреду у укупном износу од осам милијарди евра привреда је успела да избегне сценарио отпуштања радника и затварања фабрика, додао је Мали.

"У Великој Британији, Шпанији, Италији и многим другим земљама милиони људи су остали без посла, јер су се компаније затварале. Ми смо успели да избегнемо тај сценарио, јер смо подржали привреду и грађане са три пакета помоћи", рекао је Мали.

Наша привреда је, каже, остала стабилна, Србија је имала најнижи пад БДП-а у Европи, незапосленост је у 2020. била нижа него 2019. године, а јавни дуг није угрожен и остао је испод 60 одсто.

С друге стране, додаје Мали, Србија се борила да за грађане обезбеди довољно маски, лекова, да изгради две ковид болнице, повећа плате здравственим радницима, али и да се избори за четири врсте вакцина.

Мали је указао да је Србија више пута проглашавана за земљу која, сходно својој економији, привлачи највише страних директних инвестиција, а то, каже министар, говори да је економски стабилна, да има добар систем опорезивања и да подржава инвеститоре.

Министар је говорио и о програму "Србија 2025" којим је планирано улагање 40 милијарди евра у инфраструктуру - аутопутеве, реконструкцију железнице, изградњу индустријских паркова, заштити животне средине.

"Тиме желимо да Србију учинимо још атрактивнијом за нове инвеститоре", рекао је Мали.

Директор Државног инвестиционог фонда Бахреина (Мумталакат) Калид Омар Мохамед Ал Ромаихи истиче да је импресиониран резултатима које је Србија остварила у области економије.

Данашњи пословни форум је, каже, шанса за почетак пословних веза између Србије и Бахреина.

Истакао је да организација на чијем је челу има намеру да се шири у пољопривредном сектору, а управо тај сектор, додаје он, види као највећи могућност за сарадњу између Србије и Бахреина.

"Сматрам да је ово засигурно област где можемо уско сарађивати са Србијом. Уједињени Арапски Емирати имају успешну сарадњу са Србијом у тој области. Поред тога, Србија има стабилну економију што је главни фактор који сваки инвеститор тражи", рекао је Ал Ромаихи.

Поред пољопривреде, области за сарадњу за које је Бахреин заинтересован јесу некретнине, финансијске технологије, ИТ, прехрамбена индустрија...

Тржиште Краљевине Бахреина отворено је за производе из Србије, а простор за проширење сарадње привредници две стране виде у пољопривредно-прехрамбеној индустрији, сектору логистике, ИТ и телекомуникацијама.

То је речено данас на пословном форуму Србија-Бахреин, који је организован у оквиру дводневне посете делегације Бахреина Србији, а на којем је 20 српских компанија представило своје пословање и потенцијале за сарадњу са том земљом.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић рекао је да форуму присуствују представници најјачих инвестиционог фондова из Бахреина и наших компанија, а да је циљ форума да се започну нови послови.

Додаје да је сарадња са Бахреином могућа у области одбрамбене индустрије, хотелијерства и агробизниса, а да данашњем форуму присуствују наше компаније из области агробизниса, ИТ сектора и сектора логистике.

"Сектор логистике је јако важан, због удаљености Србије и Бахреина, и ако желимо да извозимо тамо, морамо бити логистички добро повезани", рекао је Недимовић новинарима.

Истакао је да је нашим производима из Србије потребно 10-12 дана да стигну до лука и додао да је Бахреин све своје луке ставио Србији на располагање.

"Ако смо могли да се повежемо са Кином, Индијом и УАЕ, не видим разлог зашто не бисмо могли и са Бахреином", рекао је Недимовић.

Конкретно су, каже, привредници из Бахреина заинтересовани за јагодичаст и бобичасто воће, говеђе и јагњеће месо, али и за све повртарске културе.

Министар подсећа да Бахреин свега 25 одсто својих потреба за храном задовољава на својој територији, а да све остало мора да увози.

Ако све буде било по плану, Недимовић каже да је извоз наших производа у Бахреин могућ већ идућег месеца.

Директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије Михаило Весовић истиче да се за српске привреднике отвара потпуно ново тржиште.

"Данас су присутни представници инвестиционог фонда из Бахреина који располаже капиталом преко 10 милијарди долара за инвестирање у Европу, Северну Африку и Блиски Исток", изјавио је Весовић.

Он је додао да Бахреин жели да направи снажне логистичке центре широм света и да то представља значајан простор за сарадњу са привредницима из Србије.

Истакао је да из Бахреина Србија највише увози руде алуминијума, а извозимо гуме за возила и делом јабуке и пића.

Искуство пословања на тржишту Бахреина представила је компанија "ВодаВода", чији је истоимени производ већ позициониран на том тржишту, а као премијум производ постала је и званично пиће бахреинског двора.

Креатор и оснивач брендова ВодаВода и Горки лист Војин Ђорђевић рекао је да се ВодаВода, као једна од најквалитетнијих артешких вода света, извози у чак 15 земаља.

"То је доказ да за квалитетне производе из Србије има места не само у Бахреину, већ и на свим развијеним тржиштима света. Желимо да својим примером промовишемо извоз као могуће и ефикасно решење за постизање додатне стабилности и диверсификацију комерцијалних ризика, посебно током кризе изазване пандемијом ковид-19 којој сведочимо", каже Ђорђевић.

Укупна робна размена Србије и Бахреина у 2020. години износила је 40,7 милиона долара.

У Бахреин смо прошле године највише извозили гуме за аутомобиле, јабуке, минералну воду, електричне машине и опрему, тестенине...

Увозили смо највише сирови алуминијум, различиту војну робу, тканину и друго.