Мали: Србија прва у региону емитовала зелене обвезнице

Истовремено, са емисијом зелене еврообвезнице, емитована је и петнаестогодишња еврообвезница у износу од 750 милиона евра, са годишњом купонском стопом од 2,5 одсто, саопштило је Министарство финансија Србије.



Тиме је данас направљен још један преседан и емитована је обвезница рочности петнаест година, чиме је Србија успела да обезбеди финансирање на међународном финансијском тржишту на најдужи рок до сада.



Министар финансија Синиша Мали је истакао да је држава посвећена повећању улагања у екологију и заштиту животне средине, као и обезбеђивању најповољнијих средстава за зелене пројекте из нових извора финансирања, као што је тржиште зелених обвезница, наводи се у саопштењу.



„Република Србија је, храбро изашла на међународно тржиште капитала и понудила своју зелену обвезницу, у вредности од једне милијарде евра, иако је тражња била много већа. Захваљујући великом интересовању каматна стопа на зеленој обвезници је смањена за чак 20 процената у односу на почетну, што доказује оправданост одлуке о емисији овакве врсте обвезница, навео је министар Мали.



Он је додао да су то средства која ће бити искоришћена за пројекте из тзв. зелене агенде и да је ово још један показатељ опредељености и посвећености Србије зеленим пројектима и повећању улагања у екологију.



"То је и важан сигнал за инвеститоре да настојимо да јачамо своје капацитете и улажемо у заштиту животне средине", навео је Мали.



Такође, данашњом емисијом Република Србија се сврстала у ред ретких европских земаља које су на међународном финансијском тржишту емитовале зелене еврообвезнице, а које су намењене искључиво за финансирање еколошки прихватљивих пројеката, наводи се у саопштењу.



Висок ниво тражње омогућио је Србији да обезбеди повољне каматне стопе за обе емитоване еврообвезнице. Укупна тражња износила је преко шест милијарди евра од стране више од 200 инвеститора, што је током данашње аукције омогућило смањење каматне стопе за 0,35 процентна поена на зеленој, седмогодишњој, обвезници и 0,30 процентна поена на петнаестогодишњој обвезници.



Томе су prеthodili вишедневни разговори делегације Републике Србије са великим бројем инвеститорима из читавог света, наводи се у саопштењу.



Делегација је још једном представила Србију као нову инвестициону дестинацију за инвеститоре који искључиво улажу у зелене пројекте, и тиме диверсификовала инвеститорску базу.

Он је додао да се тржиште зелених обвезница у последњих неколико година рапидно развија са циљем да се обезбеди финансирање пројеката који доприносе еколошкој одрживости у најширем смислу.

„Сваке године се у целом свету, а ни Србија није изузетак, све више улаже у екологију и заштиту животне средине и инвеститори су то препознали“, објаснио је министар.



„Средства од издатих зелених обвезница користиће се и за финансирање и рефинансирање трошкова везаних за изградњу постројења за пречишћавање воде за пиће и постројења за пречишћавање отпадних вода, за изградњу метроа и модерне железнице, заштиту од поплава, очување биодиверзитета, контролу и превенцију загађења, прикупљање, прераду и рециклажу отпада, енергтетску ефикасност и обновљиве изворе енергије, навео је министар Мали. Он је додао да ће ова средства бити строго контролисана и да се не могу користити у друге намене, што јасно говори о нашој посвећености екологији.



Он је истакао да смо још једном доказали да, упркос пандемији, када светске привреде посустају, ми померамо границе и обезбеђујемо средства за нове инвестиције, и то не било које, већ инвестиције за чистију и здравију Србију.



„Поносни смо што смо лидери у региону, а и шире, и што смо успели да припремимо Оквирни документ за издавање зелених обвезница, обезбедили позитивно мишљење независног верификатора и храбро изашли на међународно финансијско тржиште. Само пар дана пре него што је Србија објавила Оквирни документ за издавање зелених обвезница, Европска унија је објавила свој Оквирни документ којим промовише издавање зелених обвезница у износу од 250 милијарди евра за своје пројекте, што још једном показује да идемо у корак са светом“, навео је Мали.



Зелена транша емитована је у складу са стратешким планом Владе о улагању додатних средстава за финансирање пројеката у областима заштите животне средине и ублажавања климатских промена. Помоћи ће да се унапреди енергетска ефикасност, систем управљања отпадом и да се обезбеди што рационалнија употреба, пре свега, обновљивих извора енергије.



Највећи део средстава прикупљених емисијом друге транше еврообвезнице, биће искоришћен за оно што је најургентније у овом тренутку, а то је да се отплате дугови који су наслеђени из прошлости, наводи се у саопштењу.



Наиме, и ове, као и prеthodnih година, Република Србија мора да отплаћује скупе старе дугове настале у периоду до 2012. године. Колико је то велики износ најбоље говори податак да је само до краја септембра, за плаћање обавеза, неопходно издвојити око 115 милијарди динара.



Крајем септембра, на наплату доспева преостали део најскупљег дуга који је настао у 2011. години емитовањем еврообвезнице у америчким доларима са купонском стопом од чак 7,25 одсто, а за плаћање само по основу те обавезе неопходно је обезбедити више од 700 милиона долара. Преко 25 милиона долара је потребно само за плаћање камате.



„Да будемо прецизни, сврха овог задуживања је првенствено враћање старих дугова - дугова који представљају неуспех и колапс Србије из времена prеthodnе власти и који датирају још из 2011. године. Ми ћемо крајем септембра вратити око 700 милиона долара старог дуга из 2011. године, из времена Душана Никезића и Драгана Ђиласа, а који су данас главни критичари наших економских резултата“, навео је Мали. Он је нагласио да је то један од најскупљих дугова које нам је оставила prеthodna власт, када су се 2011. године задужили на међународном тржишту и то са рекордном стопом од 7,50 одсто.



Министар Мали је истакао да је то најбољи показатељ prеthodnе штеточинске политике и да стварно не види како они уопште могу да коментаришу садашње економске резултате Србије.



„Замислите само колико би се Србија још брже развијала да не морамо да враћамо те старе скупе дугове које су нам они оставили. Када исплатимо овај огромни дуг крајем септембра, ми више ништа нећемо дуговати када је 2011. година у питању и нећемо овај дуг оставити у наслеђе некој новој, наредној влади и генерацијама које долазе“, рекао је он.



Такође, још увек се отплаћују и зајмови који су од европских и светских финансијских институција и страних влада узимани у периоду седамдесетих и осамдесетих година по врло високим каматним стопама и које ће Србија отплаћивати још двадесетак наредних година.



За отплату обавеза према Париском клубу поверилаца, неоходно је издвојити скоро 60 милиона евра. Затим, до краја године, по основу старог консолидованог зајма Светске банке, доспева за плаћање још једна рата у износу од око 28 милиона евра. За плаћање обавеза по основу ова три дуговања до краја године ће бити потрошено готово 90 одсто средстава прикупљених емисијом друге транше еврообвезнице.



“То је оно што представља највећи издатак и за шта је било неопходно прибавити новчана средства. При томе, убедљиво највећи део тог дуга представљају дуговања prеthodnе власти из 2011. године. Понављам, након што вратимо тај дуг, ниједна влада неће осећати погубне последице лоше политике prеthodnе власти“, закључио је министар.