Лемајићи из Шида надалеко чувени по кулену

Глава породице сада је Младен, који је од оца преузео посао и већ 18 година бави се товом свиња од чијег меса прави свима добро познате прерађевине: шунку, кобасице, кулен, сланину, маст, чварке... Газдинство се бави и услужним клањем па посла буде увек преко главе.

По кулену су Лемајићи одавно познати и, захваљујући вештини у припреми те намирнице, били све донедавно обавезни учесници на свим домаћим такмичењима у одмеравању укуса домаће хране.

– Били смо више пута награђивани на Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду, чак 11 пута узастопни победници на Шидској куленијади, и другим надметањима широм Срема и равне Војводине, и, да бисмо и другима дали прилике да се покажу у том послу, више не учествујемо – каже Младен Лемајић. – Сада  смо на други начин присутни јер искуством поучавамо друге, посебно оне који тек крећу у посао.

Он наводи да су пре неколико година добили новчане подстицаје од Покрајине, од којих су изградили просторије за прераду меса.

– На једном од такмичења запали смо за око представницима покрајинске администрације за пољопривреду, који су нас, опчињени тиме како смо се снашли у послу, позвали да конкуришемо за новац. До тада, нисмо тражили помоћ државе већ смо  ширили газдинство сопственим новцем, зарађеним трудом и радом. Али смо се по њиховом савету јавили на јавни оглас и први пут и добили новац од Покрајине, и тако изградили нов, модеран објекат за прераду меса – наводи Лемајић.

Пре два и по месеца, истиче, од свог новца отворили су и кланицу.

– Сада смо постигли све да се заокружи процес производње. На својој земљи сејемо храну за свиње, имамо оборе, у којима годишње утовимо до 250 свиња, изградили смо просторије за прерасу меса и, ево, сада је и кланица отворена. Више нам ништа не треба. Немамо намеру да се ширимо и газдинство претворимо у индустријско, нити да се бавимо трговином отварањем продавница – истиче Лемајић.

Пошто су у послу више деценија, потрошачима су доборо познати, а пошто је дозовљена продаја пољопривредних производа и с кућног прага, нема стрепње да намирнице неће стићи до купаца.

– Да имамо још три пута више свиња, опет би било мало да задовољимо потребе муштерија. Долазе нам са свих страна и купују, да имају по више месеци свега за добар доручак, ужину и послужење гостима – наводи наш саговорник.

Младен Лемајић истиче да породично газдинство представља добар извор зараде и мештанима у села Вашице у општини Шид, где се налази  кланица. С више пољопривредника из тог места Лемајићи имају склопљене уговоре о тову свиња, што сточарима представља сигуран извор прихода. Знају да свиње хране за познатог купца и да ће им вишемесечни труд донети добит.

Од месних прерађевина се боље живи

Породица Лемајић определила се за прераду меса да би имала зараду јер од това свиња није долазила.

-Сада је килограм живе ваге свиња 130 динара, што је испод економске издржљивости – наглашава Младен Лемајић. – Да би било зараде, жива мера свиња треба да је бар 160 динара, па су сада пољопривредници на губитку, незадовољни, и из године у годину све мање се баве свињогојством. Зато смо се окренули месним прерађевинама по рецепту познатом од давнина, без посебних додатака. Само оно основно стављамо у кобасице, со, бели лук и ситну црвену паприка. Шунке, сланине, кулен, кобасице… сушимо на хладном диму, а после на промаји. Такве прерађевине имају цену, па задовољство постоји на обе стране, нас произвођача, и купаца, и Пољопривредно газдинство „Лемајић” траје.

– Добри смо и у погледу запошљавања јер имамо шест радника на плати, који дуго код нас раде, задовољни односом према себи и лепим примањима. Временом смо изградили пријатељске међуљудске односе и код нас нема поделе посла, већ сви радимо све кад како затреба. У таквом пословном окружењу успех не  изостаје. Чак ни сада, када сви кукају да им епидемија квари послове и умањује новчана примања. Успевамо све да продамо, па и оне количине

које су прошле године одлазиле у престижне ресторане и хотеле, који су сада затворени због заразне болести – истиче Младен Лемајић.

        З. Делић