Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Квадрат у Новом Саду продаван од 305 до 3.000 евра

02.02.2023. 09:13 09:16
Пише:
Фото: Dnevnik (Vanja Fifa)

НОВИ САД: Цене квадрата у Србији су у последњем кварталу прошле године порасле у просеку за 13,7 одсто у односу на исти период 2021. године, док Београд и Војводина предњаче по ценама станова, Нови Сад бележи блажи пад броја продатих некретнина, подаци су Републичког геодетског завода. 

По динамици је знатнији раст цена станова у старим зградама где се бележи стопа од 16,1 одсто. Код „новоградње”, односно куповине од инвеститора, бележи се благо успоравање раста у четвртом кварталу и износи 9,3 одсто наспрам 10 одсто у трећем кварталу, при чему је реч о релативно вишем нивоу цена у „новоградњи” у поређењу са „староградњом”.

- Укупна количина новца коришћена за куповину некретнина износила је 2,3 милијарди евра, што представља раст од 27,3 одсто у односу на исти квартал prеthodnе године. Град Београд је забележио највећи број купопродајних уговора, укупно 9.547 – саопштио је Републички геодетски завод.

Нови Сад бележи блажи пад продатих станова, па је у четвртом кварталу продато 84 станова мање, а то је за 2,7 одсто мање у односу на исти период прошле године. Када је реч о промету новца за све врсте непокретности, главни град Војводине бележи раст. У четвртом кварталу прометовано је 271, а прошле године 201 милион евра. 

Београд бележи раст, на свим пољима, што није случај у Крагујевцу и Нишу, где је у односу на прошлу годину у истом том периоду забележено мање продатих станова. 


У Србији раст, али не и у Европи 

Осим извештаја са тржишта непокретности, Републички геодетски завод од трећег квартала 2022. године објављује и индекс цена станова. По нивоу индекса цена, као и у неколико prеthodnih квартала, најснажнији раст цена је у региону Јужне и Источне Србије. У међународним поређењима, индекс цена станова у Србији имао је сличан растући тренд као и неке од земаља у региону (Хрватска, Словенија, Бугарска) за разлику од земаља као што су Немачка, Шведска, Данска, Холандија, које у трећем тромесечју 2022. бележе успоравање раста цена или чак и пад.


У Новом Саду је просечна цена квадрата у четвртом кварталу прошле године била 1.810, док је минимална цена 305 евра за староградњу, а максимална 3.000. Просечна цена новог стана била је 1.643, док је минимална 785, а најскупљи квадрат у Новом Саду продат је за 3.510 евра. 

Стан за који је издвојено највише новца у четвртом кварталу 2022. године је стан у новоградњи, у износу од 2.469.888 евра, површине је 383 квадрата и налази се на локацији Београд на води. Најскупље гаражно место по цени од 58.400 евра прометовано је на локацији Београд на води. На истој локацији продат је и најскупљи квадрат и достигао је цену од 10.184 евра, док је у Нишу квадрат достигао цену од 2.018, а у Креагујевцу 1.765 евра.  

- Број продатих станова у четвртом кварталу 2022. већи је за 0,6 одсто у односу на исти период 2021. након пада од 5,6 одсто у трећем кварталу. С обзиром на то да цене и даље снажно расту, као и да расте учешће продатих станова у скупљем региону Београда и Војводине за 10,6 одсто и 2,3 одсто, укупна вредност тржишта мерена сумом остварених купопродаја станова рекордно расте у 2022 - наводе у РГЗ.

У укупним трансакцијама непокретности у Републици Србији у четвртом кварталу 2022. године највеће учешће су имали уговори о купопродаји станова од 29 одсто, што је непромењено у односу на четврти квартал 2021. године. После станова, у четвртом кварталу 2022. године највише је прометовано грађевинско земљиште 17 одсто, затим пољопривредно земљиште 14 одсто и куће 13 одсто .

Када је реч о начину плаћања, према подацима РГЗ, свега девет одсто свих непокретности плаћено је из кредита, што је за четири одсто мање у односу на prеthodni период, а из кредитних средстава највише су плаћени станови, укупно 21 одсто.

С. Аничић Илић

Пише:
Пошаљите коментар