Кредити не цветају, али банке лепо зарађују

Неко има разлога да се брине, а неко и да се похвали. Међу потоњима су банке. Поједине су зарадиле тридесетак милиона, а неке око шест. Ти подаци су мало парадоксални, посебно када се упореде с кредитном активношћу пословних банака. Подаци Кредитног бироа Удружења банака Србије говоре да су за првих шест месеци ове године кредити које су банке одобриле и пласирале становништву, привреди и предузетницима порасли симболичних 0,2 одсто и били укупно 2.320,15 милијарди динара. За банке очигледно зиме нема, а сличан тренд може се очекивати до краја ове године, а и наредне.

Најмање је пласирано компанијама, односно привреди јер је на крају јуна је сума кредита била 1.342,28 милијарди динара, што је пад од 2,6 одсто у односу на крај децембра 2017. године. У предузетничкој бранши је пораст био готово симболичан – 0,9 одсто, и укупна сума кредита износи 48,94 милијарди динара. Банкари су спас нашли у сектору становништва, где је сума укупних кредита порасла 6,1 одсто и износила је 918,92 милијарди. Камате на кредите становништву су пале па грађани баш и нису могли обезбедити толику добит.

О томе шта нам се у тој области догађа др Бранко Живановић с Београдске банкарске академије каже:

Банке су један од најстабилнијих делова привреде, ако изузмемо 2013. годину, и тај сектор бележи константан добитак у бруто износу, наводи Живановић.

Како каже, исто важи и за нето добит, која се добија када се одбију губици које поједине куће бележе.

Током prеthodnih десет година банке су забележиле укупну добит од 400 милијарди динара. Укупна нето добит била је 190 милијарди, а на ту суму је редовно плаћен порез. Не треба заборавити да је тај сектор и лане по пословним резултатима био међу најпрофитабилнијим, закључује наш саговорник.

Живановић објашњава да на нашем тржишту не зарађују све банке добро. Наиме, чак три четвртине добити је концентрисано код четири-пет банака, а на нашем тржишту их послује 29.

Банкари често добијају примедбе да све што у Србији зараде изнесу из земље. По Живановићевим речима, то треба гледати и с друге стране.

У питању је принос на њихов капитала, на који су банке уредно платиле порез. Није тачно да све банке сваке године износе све што овде зараде. Оне то раде повремено, и не све. Не треба заборавити да је код нас адекватност капитала 14,5 одсто. То је врло строго и не оставља много простора да се новац износи. На крају, банке су оствариле два пута више добити на овом тржишту него што су изнеле поделом дивиденди. То значи да је велики део прохода остао у земљи, односно да је на неки начин реинвестиран. Не треба заборавити да банке имају право да управљају зарадом у складу са својим интересима.

Треба имати у виду да зараде нису резултат пословања само на страни прихода. Добри пословни резултати prеthodnih година најчешће су резултат рационализације пословања и смањења расхода. Доста банака је радило рационализацију пословања. Смањен је број филијала и број запослених. Банке су клијенте prеthodnih година упућивале на електронско банкарство и плаћања мобилним телефоном. Службеницима је нуђено скраћено радно време. Поједине банке су увеле агенте продаје. Тако се смањио број стално запослених службеника, што је донело уштеде, каже Живановић.

Наш саговорник подсећа на то да је на пословне резултате знатно утицало и смањење ненаплативих кредита – НПЛ-а. Многе банке су их продале и тако искњижиле из биланса. Тако су не само смањиле расходе већ и повратиле резервације које су по том основу имале. Укупни биланси су се тако уравнотежили, а резултати пословања поправили.

На страни прихода структура се такође изменила. Приходи не морају да буду само од камата, већ и од накнада и провизија.

До краја ове године, па и наредне, у банкарском сектору се може очекивати сличан тренд. Живановић сматра да се добит може смањити потезима Народне банке Србије. Пре свега због нове законске регулативе која се односи на провизије, као и строге контроле резевисања. Строг третман имаће и НПЛ-и, те пласмани и лоше активе пословних банка. 

Д. Вујошевић