Krediti ne cvetaju, ali banke lepo zarađuju

Neko ima razloga da se brine, a neko i da se pohvali. Među potonjima su banke. Pojedine su zaradile tridesetak miliona, a neke oko šest. Ti podaci su malo paradoksalni, posebno kada se uporede s kreditnom aktivnošću poslovnih banaka. Podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije govore da su za prvih šest meseci ove godine krediti koje su banke odobrile i plasirale stanovništvu, privredi i preduzetnicima porasli simboličnih 0,2 odsto i bili ukupno 2.320,15 milijardi dinara. Za banke očigledno zime nema, a sličan trend može se očekivati do kraja ove godine, a i naredne.

Najmanje je plasirano kompanijama, odnosno privredi jer je na kraju juna je suma kredita bila 1.342,28 milijardi dinara, što je pad od 2,6 odsto u odnosu na kraj decembra 2017. godine. U preduzetničkoj branši je porast bio gotovo simboličan – 0,9 odsto, i ukupna suma kredita iznosi 48,94 milijardi dinara. Bankari su spas našli u sektoru stanovništva, gde je suma ukupnih kredita porasla 6,1 odsto i iznosila je 918,92 milijardi. Kamate na kredite stanovništvu su pale pa građani baš i nisu mogli obezbediti toliku dobit.

O tome šta nam se u toj oblasti događa dr Branko Živanović s Beogradske bankarske akademije kaže:

Banke su jedan od najstabilnijih delova privrede, ako izuzmemo 2013. godinu, i taj sektor beleži konstantan dobitak u bruto iznosu, navodi Živanović.

Kako kaže, isto važi i za neto dobit, koja se dobija kada se odbiju gubici koje pojedine kuće beleže.

Tokom prethodnih deset godina banke su zabeležile ukupnu dobit od 400 milijardi dinara. Ukupna neto dobit bila je 190 milijardi, a na tu sumu je redovno plaćen porez. Ne treba zaboraviti da je taj sektor i lane po poslovnim rezultatima bio među najprofitabilnijim, zaključuje naš sagovornik.

Živanović objašnjava da na našem tržištu ne zarađuju sve banke dobro. Naime, čak tri četvrtine dobiti je koncentrisano kod četiri-pet banaka, a na našem tržištu ih posluje 29.

Bankari često dobijaju primedbe da sve što u Srbiji zarade iznesu iz zemlje. Po Živanovićevim rečima, to treba gledati i s druge strane.

U pitanju je prinos na njihov kapitala, na koji su banke uredno platile porez. Nije tačno da sve banke svake godine iznose sve što ovde zarade. One to rade povremeno, i ne sve. Ne treba zaboraviti da je kod nas adekvatnost kapitala 14,5 odsto. To je vrlo strogo i ne ostavlja mnogo prostora da se novac iznosi. Na kraju, banke su ostvarile dva puta više dobiti na ovom tržištu nego što su iznele podelom dividendi. To znači da je veliki deo prohoda ostao u zemlji, odnosno da je na neki način reinvestiran. Ne treba zaboraviti da banke imaju pravo da upravljaju zaradom u skladu sa svojim interesima.

Treba imati u vidu da zarade nisu rezultat poslovanja samo na strani prihoda. Dobri poslovni rezultati prethodnih godina najčešće su rezultat racionalizacije poslovanja i smanjenja rashoda. Dosta banaka je radilo racionalizaciju poslovanja. Smanjen je broj filijala i broj zaposlenih. Banke su klijente prethodnih godina upućivale na elektronsko bankarstvo i plaćanja mobilnim telefonom. Službenicima je nuđeno skraćeno radno vreme. Pojedine banke su uvele agente prodaje. Tako se smanjio broj stalno zaposlenih službenika, što je donelo uštede, kaže Živanović.

Naš sagovornik podseća na to da je na poslovne rezultate znatno uticalo i smanjenje nenaplativih kredita – NPL-a. Mnoge banke su ih prodale i tako isknjižile iz bilansa. Tako su ne samo smanjile rashode već i povratile rezervacije koje su po tom osnovu imale. Ukupni bilansi su se tako uravnotežili, a rezultati poslovanja popravili.

Na strani prihoda struktura se takođe izmenila. Prihodi ne moraju da budu samo od kamata, već i od naknada i provizija.

Do kraja ove godine, pa i naredne, u bankarskom sektoru se može očekivati sličan trend. Živanović smatra da se dobit može smanjiti potezima Narodne banke Srbije. Pre svega zbog nove zakonske regulative koja se odnosi na provizije, kao i stroge kontrole rezevisanja. Strog tretman imaće i NPL-i, te plasmani i loše aktive poslovnih banka. 

D. Vujošević