Банкарске провизије скачу и 50 одсто

То је отприлике једино лепо у њима. У наредним реченицама у писму банкари их обавештавају да ће ценовну политику ускладити с кретањима на тржишту. То подразумева повећање провизија, као и увођење нових. Разлог за то је чињеница да су банкари, због смањеног интересовања за кредите и ниских стопа, лане зарадили три милијарде динара мање него prеthodnе године. Други разлог лежи у недавним изменама Закона о платним услугама, чија примена почиње 17. марта наредне године. Од тада Народна банка Србије ће на свом сајту објављивати провизије које банкари наплаћују. Клијентима ће тако бити лакше да упореде која банка нуди најповољније услуге те да изаберу њу. До марта има још времена па остаје и да се види које ће услуге НБС одабрати као репрезентативне. Клијентима се пружа могућност да плаћају у другим организацијама које се баве платним прометом. За сада се зна да ће бити највише двадесет услуга, а најмање десет. Број и врста накнада који ће се наћи на сајту НБС-а биће познате до 16. децембра.

Банке клијентима остављају рок да до октобра или новембра потпишу своју сагласност за промену трошкова провизија, а уколико то не желе, да испуне све преостале обавезе па да траже другу финансијску кућу. Новоуведене тарифе су за упит о стању на рачуну код банке код које клијент има отворен рачун путем банкомата, и то износи од 15 до 30 динара. Банке су досад услуге плаћања путем рачунара или мобилних телефона тарифирале мање него код плаћања на шалтеру или су биле гратис. Убудуће ће и оне наплаћивати бар половину цене као шалтери. Цена услуга које су се до сада плаћале на шалтерима се повећава. Провизија за плаћање рачуна за оне до 5.000 динара ће се с 80 померити на 100 динара. Провизије које се плаћају на трансакције на веће суме се тарифирају процентуално. Занимљиво је да су банке код којих су те услуге биле јефтиније – највише подигле тарифу, рецимо, са 40 динара на 80 по плаћеном рачуну. За суме од 10.000 до 100.000 динара провизија је 0,5 одсто плус 40 динара. Многе банке су увеле тај фиксни додатак.

Листу услуга које ће бити приказане клијентима НБС ће урадити у складу са сличном праксом у земљама ЕУ. Мерила којима ће се из наше централне монетарне институције водити код одабира услуга које ће се наћи на њиховом сајту су учесталост коришћења услуга и износ трошкова које клијенти плаћају.

На листи ће се наћи услуге које су у пакету с платним рачуном, као и оне најскупље, без обзира на то да ли их рачун обухвата или се плаћају посебно. 

Клијенти би радо променили банку која је подигла тарифе. Међутим, на плаћање рачуна преко банке не морају да пристану. У Србији раде и друге организације које се баве платним прометом. Код њих се рачун до 1.000 динара плаћа око 40-45 динара. Провизија је округло један одсто за суме преко 100.000, а за мање од 0,5 до 0,8 одсто. Тако да се код рачуна до хиљадарке, ако се плаћају само два таква месечно, годишње заштеди 880 динара. Није баш много, али је свакако боље тај новац потрошити за ситне кућне потрепштине него частити банку. Остаје да се види хоће ли и конкуренција сада подићи тарифе и при томе остати јефтинија, задржавајући исту раздаљину од банкарских тарифа. Било би добро да се и њихови трошкови нађу на сајту НБС-а.

Д. Вујошевић