Котрљање равницом: Зоран Момчиловић из Чонопље узгаја коров и прави метле

Сирак метлаш узгаја на нешто више од једног катастарског јутра, за метле короваче коров латинског naziva Koccia сцопариа сеје на четири и по јутра, а да би употпунио понуду метли од природних сировина пруће брезе купује са подручја где успевају.  

Метле короваче купују паори, сточари, болнице, препродавци, комуналци и сви домаћини који воде рачуна да уредно чисте радни простор, своја дворишта или простор испред кућа на улици.

“Потражње за метлама коровачама је прилична па бих требао површине под коровом повећане још за седам-осам јутара, али не може се доћи до земље. Имам три јутра сопствене земље које сам купио прошле године, сада сам још успео да купим два јутра, требало би ми још, али не може се доћи до земље од новопечених газда. На све начине нас, ситне, хоће да угуше. Колико знам има још два мања произвођача метли коровача у Чонопљи и Сомбору, а ја бих могао да их правим од корова са 12 или 13 јутара, што би било добро и за средину где живим и за државу, али чини ми се да је то скоро немогуће”, сматра Момчиловић.

Метла коровача за комуналну чистоћу праве се од исте сировине само што им Зоран и радници које ангажује дршке праве од штапа, слично као и онима од прућа брезе.

“Метле ми траже и из Хрватске и Словеније. Цена метли коровача у малопродаји је 300 динара по комаду, а на велико 220 до 250 динара, већ у зависности од количине. Сиркове метле стају 250, а на велико 180 до 200 динара комад. Брезине су по 300, а на велико 220 или 270 динара. Моментално за брезине метле сировину набављам из Србије где имам откупно место”, сазнајемо од Момчиловића.

Домаћин из Чонопље прича да на прављењу метли упошљава осам људи из Чонопље, Светозара Милетића, Сомбора и Сивца. Радници посла имају преко целе године. Антун Мандић (26) са Салаша Шапоље из атара Светозара Милетића, не таји да је паор, салашар, не бежи од посла. Хвали Момчиловића да је коректан као газда, а појашњава да је, уз обраду 25 јутара, принуђен да додатно ради и прави метле, како би породици обезбедио бољу егзистенцију. Има жену и двоје деце.

Антун Мандић и Зоран Момчиловић у царству метли Фото: М. Митровић

“Засновао сам своје газдинство, имам очеве, дедине и своје земље, наследник сам јединац и све обрађујем, али то није довољно. Ако би држава била коректна и мислила на будућност села, могла би нама младим паорима дати да обрађујемо мало више. Лагао бих ако бих рекао да се не може живети од земље коју имамо и на салашу, могу своју породицу да прехраним. Међутим, субвенције су скромне у односу на оне које имају газдинства у ЕУ, а хоћемо у ЕУ. Можемо скромно да живимо од тога што ја радим. Па, ја месечно од прављења метли могу да зарадим 50.000 до 60.000 динара, што је сасвим солидно. Салашарско сам дете, научио сам радити, то су ти паорске руке. Људи који хоће да раде увек могу наћи посла”, уверен је Мандић.

Момчиловић додаје да власт пуно даје социјале па људи неће тек тако да се лаћају посла.

“Људи који раде код мене осам сати дневно зараде 3.000 до 3.500 динара и за то могу да направе до 80 комада метли. Добијају још доручак, ручак и пиће као код своје куће, само је основни услов да се ради поштено и да се не краде. Производња метли од корова, сирка и прућа је уносан посао, само треба радне снаге и земље”, категоричан је Момчиловић.

Од корова који сеје на једном јутру буде сировине за 6.000 до 6.500 комада метли. То је, како сматра Момчиловић, лепа количина, која доноси солидан приход. Метле успева у просеку да продаје по два евра по комаду, што је добар укупни приход, од чега 30 посто иде на раднике, а остатак остаје домаћину који у томе још има трошка за семе и обраду усева и жицу којом се метле везују.

“Захвалан је то посао од кога се може живети”, уверен је Момчиловић.” Почео сам са производњом код куће, а уколико би било редовне радне снаге и земље за повећање производње корова, могао бих легално отворити фирму и упослити више људи да раде. Сада је то у оквиру пољоприврендог газдинства, ратни војни сам инвалид, прошао кроз све и свашта. Држава ми ништа не даје, а од нечега се живети мора, тако да сам себе пронашао у производњи метли. “

Од саговорника сазнајемо да је он уствари из Кљајићева, али када се 1997. године “једном приликом  напио, отишао је у оближњу Чонопљу, купио плац и направио нову кућу!” Вели да је све то борба за голи живот.

Коров за метле две године сеје из сопственог семена, па га обнавља куповином из Мађарске. Килограм семена стаје 35 евра, а да се засеје једно јутро потребно је око 32 килограма, тако да сетва корова за метле захтева прилично улагања. Није свеједно каква је сировина за короваче, јер од жбунастог корова који расте појединачно или проређен не може да се направи квалитетна коровача. Момчиловић појашњава да је битно да нема у корову за метле не буде друге траве, да је стабљика корова дебљине цигарете или тања, јер само од таквог корова могу се направити квалитетне метле короваче.

“Измисло сам ја четири машине за прављење метли, све су у погону, а правим још две машине. Машински чистимо семе, везујемо метле, ради се обрада и још понешто. Купаца има у Суботици, Новом Саду, Београду, Апатину, траже их пољопривредници на вашарима, пијацама. Борба је то за опстанак нас ситних произвођача, јер одувек је важила она народна: ко је ближи ватри тај се греје. Само да се до земље може доћи, могло би бити много боље и ми би се мало боље огрејали. Није проблем ни плаћање пореза и обавеза према држави, ни плаћање радника. Пре мене је тај посао радио један старији човек, Ђурика Шипош из Чонопље, од њега сам видео да у метлама коровачама леже паре. Умро је у 83. години и десет дана пре смрти је завезао задњу метлу коровачу”, испричао је Момчиловић.  

Момчиловић је у послу са прављањем коровача и других метли седам година, покушавајући да развије посао до тог нивоа да би отворио фирму. Годишње направи око 25.000 комада метли свих врста. Сиркове метле су мало захтевније, изискују и скупље машине, вредне 15.000 до 25.000 евра, а то није лако зарадити.

“Када бих имао 20 јутара земље да могу произвести довољно сировина, уверен сам да би без проблема запослио око 30 људи, да раде легално, да корист имамо сви, па и држава”, тврди Момчиловић. “У односу на нека велика улагања о којима свакодневно слушам, у питању је много скромнија цифра, свега 80.000 евра, за куповину десетак јутара земље и машине. Верујем да би се посао могао и ширити даље. Треба само некако од ових новопечених газда изборити се и доћи до земље. Ту би могла припомоћи држава, да и ми ситни произвођачи можемо да радимо, живимо и опстанемо, а не само велике газде. “

Милорад Митровић