Kotrljanje ravnicom: Zoran Momčilović iz Čonoplje uzgaja korov i pravi metle

Sirak metlaš uzgaja na nešto više od jednog katastarskog jutra, za metle korovače korov latinskog naziva Koccia scoparia seje na četiri i po jutra, a da bi upotpunio ponudu metli od prirodnih sirovina pruće breze kupuje sa područja gde uspevaju.  

Metle korovače kupuju paori, stočari, bolnice, preprodavci, komunalci i svi domaćini koji vode računa da uredno čiste radni prostor, svoja dvorišta ili prostor ispred kuća na ulici.

“Potražnje za metlama korovačama je prilična pa bih trebao površine pod korovom povećane još za sedam-osam jutara, ali ne može se doći do zemlje. Imam tri jutra sopstvene zemlje koje sam kupio prošle godine, sada sam još uspeo da kupim dva jutra, trebalo bi mi još, ali ne može se doći do zemlje od novopečenih gazda. Na sve načine nas, sitne, hoće da uguše. Koliko znam ima još dva manja proizvođača metli korovača u Čonoplji i Somboru, a ja bih mogao da ih pravim od korova sa 12 ili 13 jutara, što bi bilo dobro i za sredinu gde živim i za državu, ali čini mi se da je to skoro nemoguće”, smatra Momčilović.

Metla korovača za komunalnu čistoću prave se od iste sirovine samo što im Zoran i radnici koje angažuje drške prave od štapa, slično kao i onima od pruća breze.

“Metle mi traže i iz Hrvatske i Slovenije. Cena metli korovača u maloprodaji je 300 dinara po komadu, a na veliko 220 do 250 dinara, već u zavisnosti od količine. Sirkove metle staju 250, a na veliko 180 do 200 dinara komad. Brezine su po 300, a na veliko 220 ili 270 dinara. Momentalno za brezine metle sirovinu nabavljam iz Srbije gde imam otkupno mesto”, saznajemo od Momčilovića.

Domaćin iz Čonoplje priča da na pravljenju metli upošljava osam ljudi iz Čonoplje, Svetozara Miletića, Sombora i Sivca. Radnici posla imaju preko cele godine. Antun Mandić (26) sa Salaša Šapolje iz atara Svetozara Miletića, ne taji da je paor, salašar, ne beži od posla. Hvali Momčilovića da je korektan kao gazda, a pojašnjava da je, uz obradu 25 jutara, prinuđen da dodatno radi i pravi metle, kako bi porodici obezbedio bolju egzistenciju. Ima ženu i dvoje dece.

Antun Mandić i Zoran Momčilović u carstvu metli Foto: M. Mitrović

“Zasnovao sam svoje gazdinstvo, imam očeve, dedine i svoje zemlje, naslednik sam jedinac i sve obrađujem, ali to nije dovoljno. Ako bi država bila korektna i mislila na budućnost sela, mogla bi nama mladim paorima dati da obrađujemo malo više. Lagao bih ako bih rekao da se ne može živeti od zemlje koju imamo i na salašu, mogu svoju porodicu da prehranim. Međutim, subvencije su skromne u odnosu na one koje imaju gazdinstva u EU, a hoćemo u EU. Možemo skromno da živimo od toga što ja radim. Pa, ja mesečno od pravljenja metli mogu da zaradim 50.000 do 60.000 dinara, što je sasvim solidno. Salašarsko sam dete, naučio sam raditi, to su ti paorske ruke. Ljudi koji hoće da rade uvek mogu naći posla”, uveren je Mandić.

Momčilović dodaje da vlast puno daje socijale pa ljudi neće tek tako da se laćaju posla.

“Ljudi koji rade kod mene osam sati dnevno zarade 3.000 do 3.500 dinara i za to mogu da naprave do 80 komada metli. Dobijaju još doručak, ručak i piće kao kod svoje kuće, samo je osnovni uslov da se radi pošteno i da se ne krade. Proizvodnja metli od korova, sirka i pruća je unosan posao, samo treba radne snage i zemlje”, kategoričan je Momčilović.

Od korova koji seje na jednom jutru bude sirovine za 6.000 do 6.500 komada metli. To je, kako smatra Momčilović, lepa količina, koja donosi solidan prihod. Metle uspeva u proseku da prodaje po dva evra po komadu, što je dobar ukupni prihod, od čega 30 posto ide na radnike, a ostatak ostaje domaćinu koji u tome još ima troška za seme i obradu useva i žicu kojom se metle vezuju.

“Zahvalan je to posao od koga se može živeti”, uveren je Momčilović.” Počeo sam sa proizvodnjom kod kuće, a ukoliko bi bilo redovne radne snage i zemlje za povećanje proizvodnje korova, mogao bih legalno otvoriti firmu i uposliti više ljudi da rade. Sada je to u okviru poljoprivrendog gazdinstva, ratni vojni sam invalid, prošao kroz sve i svašta. Država mi ništa ne daje, a od nečega se živeti mora, tako da sam sebe pronašao u proizvodnji metli. “

Od sagovornika saznajemo da je on ustvari iz Kljajićeva, ali kada se 1997. godine “jednom prilikom  napio, otišao je u obližnju Čonoplju, kupio plac i napravio novu kuću!” Veli da je sve to borba za goli život.

Korov za metle dve godine seje iz sopstvenog semena, pa ga obnavlja kupovinom iz Mađarske. Kilogram semena staje 35 evra, a da se zaseje jedno jutro potrebno je oko 32 kilograma, tako da setva korova za metle zahteva prilično ulaganja. Nije svejedno kakva je sirovina za korovače, jer od žbunastog korova koji raste pojedinačno ili proređen ne može da se napravi kvalitetna korovača. Momčilović pojašnjava da je bitno da nema u korovu za metle ne bude druge trave, da je stabljika korova debljine cigarete ili tanja, jer samo od takvog korova mogu se napraviti kvalitetne metle korovače.

“Izmislo sam ja četiri mašine za pravljenje metli, sve su u pogonu, a pravim još dve mašine. Mašinski čistimo seme, vezujemo metle, radi se obrada i još ponešto. Kupaca ima u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Apatinu, traže ih poljoprivrednici na vašarima, pijacama. Borba je to za opstanak nas sitnih proizvođača, jer oduvek je važila ona narodna: ko je bliži vatri taj se greje. Samo da se do zemlje može doći, moglo bi biti mnogo bolje i mi bi se malo bolje ogrejali. Nije problem ni plaćanje poreza i obaveza prema državi, ni plaćanje radnika. Pre mene je taj posao radio jedan stariji čovek, Đurika Šipoš iz Čonoplje, od njega sam video da u metlama korovačama leže pare. Umro je u 83. godini i deset dana pre smrti je zavezao zadnju metlu korovaču”, ispričao je Momčilović.  

Momčilović je u poslu sa pravljanjem korovača i drugih metli sedam godina, pokušavajući da razvije posao do tog nivoa da bi otvorio firmu. Godišnje napravi oko 25.000 komada metli svih vrsta. Sirkove metle su malo zahtevnije, iziskuju i skuplje mašine, vredne 15.000 do 25.000 evra, a to nije lako zaraditi.

“Kada bih imao 20 jutara zemlje da mogu proizvesti dovoljno sirovina, uveren sam da bi bez problema zaposlio oko 30 ljudi, da rade legalno, da korist imamo svi, pa i država”, tvrdi Momčilović. “U odnosu na neka velika ulaganja o kojima svakodnevno slušam, u pitanju je mnogo skromnija cifra, svega 80.000 evra, za kupovinu desetak jutara zemlje i mašine. Verujem da bi se posao mogao i širiti dalje. Treba samo nekako od ovih novopečenih gazda izboriti se i doći do zemlje. Tu bi mogla pripomoći država, da i mi sitni proizvođači možemo da radimo, živimo i opstanemo, a ne samo velike gazde. “

Milorad Mitrović