Копач: Цена струје за домаћинства морала би да се повећа

На седници скупштинског Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику, на којој је представио годишњи извештај о напретку Србије у имплементацији прописа из области енергетике, Копач је рекао да су цене електричне енергије у Србији за предузећа приближно као и у ЕУ, али да су за домаћинства далеко ниже.

"Неко мора то да плати, а тај неко је индустрија. На тај начин Србија и земље у региону, међу њима најмање Црна Гора, губе конкурентност својих предузећа", наводи Копач.

Каже да Србија треба постепено да почне и са зарачунавањем цене на угљендиоксид у призводњи струје, али у почетку без плаћања и да ће ту иницијативу предати ЕПС-у.

Каже да је Србија још увек међу првима у региону у сектору струје, али да је нажалост веома далеко иза других у сектору гаса.

Навео је да је прекршајни поступак против Србије због изостанка реформи у Србијагасу најстарији поступак у ЕЗ који се води још од 2013. године.

Копач је рекао да је Србија пре пет година у свим тим секторима била далеко прва у целом региону, а да данас заостаје за неким земљама.

"Неке од њих, Црна Гора, Северна Македонија, Албанија и Украјина ишле су брже у реформама, док је Србија мало остала у месту", каже Копач.

Као велики проблем наводи субвенције на угаљ за које каже да нису дозвољене, а које су веће од субвенција за обновљиве изворе енергије.

Он је на седници одбора, којој је присуствовала и потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић, рекао да Србија није постигла обавезујући циљ да удео енергије из обновљивих извора у коначној потрошњи буде до 27 одсто и да је тренутно на нивоу од 21 одсто.

Копач је рекао да су инвестиције у области соларних електрана и ветропаркова биле блокиране због неповољних фид-ин тарифа.

Он је, међутим, навео да ће нови закон о обновљивим изворима енергије, чије усвајање се ускоро очекује, отворити врата за нове инвестиције.

Каже да су за животну средину највећи проблем емисије сумпордиоксида.

"Емисија сумпордиоксида у Србији је 2019. била шест пута већа него што су дозвољене по српским правила, још више ако се упореди са правилима ЕУ", рекао је Копач.

Навео је да Србија усвојила Национални план смањења емисија и одлучила да затвори неке од термоелектрана, а да су проблем Костолац и "Никола Тесла".

"То ће бити веома компликовано за српски електроенергетски систем. Надам се да ће Србија ту поштовати те рокове", рекао је Копач.

Изразио је задовољство због реформи које је покренула потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић.

"После много година када се није ништа дешвало сад се много тога дешава у области реформи", рекао је Копач.

Министарка Михајловић је нагласила велику подршку Енергетске заједнице у изради четири нова закона из области енергетике и рударства.

Веома сам задовољан разговором с председником Александром Вучићем и импресиониран његовим познавањем проблема у енергетици, изјавио је Копач.

Копач је с министарком рударства и енергетике Зораном Михајловић обишао градилиште постројења за одсумпоравање гасова у обреновачкој Термоелектрани "Никола Тесла" А, након што се састао са председником Србије.

Како је рекао, током састанка с Вучићем је имао "свој уобичајени репертоар који има већ годинама у Србији" и навео да пре свега мисли на необављено раздвајање делатности у "Србијагасу".

Први проблем који ми као ЕЗ видимо јесте проблем необављеног раздвајања ''Srbijagasa'', што је услов за отварање тржишта гаса који би био у интересу потрошача у Србији, који сада плаћају вишу цену него што би требало, рекао је Копач.

Каже да је друга тема разговора с Вучићем, који је иницирао сам председник Србије, била како започети поступак декарбонизације у нашој земљи.

Србија је у новембру прошле године потписала Софијску декларацију у којој се обавезала да ће заједно са ЕУ и другим државама региона ићи према пуној декорбонизацији до 2050. године. То је страховито велики изазов и он ће бити и скуп, и зато треба већ сада да се предузимају постепени кораци како би се дало времена тој транзицији, оценио је Копач.

Челник Енергетске заједнице је рекао да Србија има изузетне могућности за развој енергетике на подручју обновљивих извора, пре свега из ветра у Војводини и соларне енергије.

Причали смо о томе какао активирати те ресурсе. Сада је у процедури новио закон о обновљивим изворима енергије који ће отворити та врата, и могу вам рећи да инвеститори већ чекају на доношење тог закона и да ће сигурно ту бити много инвестиција. И што је још важније да се организује праведна транзиција за регионе са угљем, јер на веома дуги рок угаљ неће више бити енергетски ресурс, оценио је Копач.

Нагласио је да је председник Вучић био веома заинтересован за то како да се састави план декарбонизације, паје договорено да Копач поново дође 30. априла, како би са председником Србије и министарком Михајловић разговарао о томе.

"Настављамо даље нашу сарадњу, посебно кад је реч о стручној помоћи коју можемо да добијемо. Верујем да смо на добром путу кад је реч о новим инвестицијама, посебно у соларну енергију и енергију ветра", рекла је Михајловић и навела да је заједнички циљ већа енергетска безбедност.

Делатност транспорта у Србијагасу треба да се раздвоји и тај процес сувише дуго траје, каже директор Секретаријата Енергетске заједнице Јанез Копач и наводи да је Србија на првом месту по губитку у гасном сектору због монопола Србијагаса.

На седници скупштинског Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику, на којој је представио годишњи извештај о напретку Србије у имплементацији прописа из области енергетике, Копач је рекао да то што Србијагас не дозвољава увођење конкуренције у гасном сектору лоше за грађане, а да је њено омогућавање услов за отварање поглавља 15 у разговорима о чланству Србије са ЕУ.

Копач је рекао да је рачуница Енергетске заједнице показала да би у децембру 2020. просечно домаћинство у Србији месечно платило 20 евра мање рачуне за гас, ако би Србијагас дозволио конкуренцији.

Навео је да је дневна заузетост интерконектора на Хоргошу показала да је заузетост те интерконекције зими била доста високо на 90 одсто, да је лети мања од 50 одсто, а да је од 1. јанура ове године на нули.

“Ова цев на Хоргошу могла би да се употребити за увоз гаса када би постојала могућност конкуренције. Заинтересовани не могу да користе конекцију на Хогошу јер Србијагас не да будући да би га конкуренција угрозила”, каже Копач.

Навео је да је гасовод до Мађарске капацитета до три милијарди кубних метара гаса годишње сада празан и да нико други не сме њиме да управља осим Србијагаса.