Kopač: Cena struje za domaćinstva morala bi da se poveća

Na sednici skupštinskog Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, na kojoj je predstavio godišnji izveštaj o napretku Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike, Kopač je rekao da su cene električne energije u Srbiji za preduzeća približno kao i u EU, ali da su za domaćinstva daleko niže.

"Neko mora to da plati, a taj neko je industrija. Na taj način Srbija i zemlje u regionu, među njima najmanje Crna Gora, gube konkurentnost svojih preduzeća", navodi Kopač.

Kaže da Srbija treba postepeno da počne i sa zaračunavanjem cene na ugljendioksid u prizvodnji struje, ali u početku bez plaćanja i da će tu inicijativu predati EPS-u.

Kaže da je Srbija još uvek među prvima u regionu u sektoru struje, ali da je nažalost veoma daleko iza drugih u sektoru gasa.

Naveo je da je prekršajni postupak protiv Srbije zbog izostanka reformi u Srbijagasu najstariji postupak u EZ koji se vodi još od 2013. godine.

Kopač je rekao da je Srbija pre pet godina u svim tim sektorima bila daleko prva u celom regionu, a da danas zaostaje za nekim zemljama.

"Neke od njih, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i Ukrajina išle su brže u reformama, dok je Srbija malo ostala u mestu", kaže Kopač.

Kao veliki problem navodi subvencije na ugalj za koje kaže da nisu dozvoljene, a koje su veće od subvencija za obnovljive izvore energije.

On je na sednici odbora, kojoj je prisustvovala i potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, rekao da Srbija nije postigla obavezujući cilj da udeo energije iz obnovljivih izvora u konačnoj potrošnji bude do 27 odsto i da je trenutno na nivou od 21 odsto.

Kopač je rekao da su investicije u oblasti solarnih elektrana i vetroparkova bile blokirane zbog nepovoljnih fid-in tarifa.

On je, međutim, naveo da će novi zakon o obnovljivim izvorima energije, čije usvajanje se uskoro očekuje, otvoriti vrata za nove investicije.

Kaže da su za životnu sredinu najveći problem emisije sumpordioksida.

"Emisija sumpordioksida u Srbiji je 2019. bila šest puta veća nego što su dozvoljene po srpskim pravila, još više ako se uporedi sa pravilima EU", rekao je Kopač.

Naveo je da Srbija usvojila Nacionalni plan smanjenja emisija i odlučila da zatvori neke od termoelektrana, a da su problem Kostolac i "Nikola Tesla".

"To će biti veoma komplikovano za srpski elektroenergetski sistem. Nadam se da će Srbija tu poštovati te rokove", rekao je Kopač.

Izrazio je zadovoljstvo zbog reformi koje je pokrenula potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

"Posle mnogo godina kada se nije ništa dešvalo sad se mnogo toga dešava u oblasti reformi", rekao je Kopač.

Ministarka Mihajlović je naglasila veliku podršku Energetske zajednice u izradi četiri nova zakona iz oblasti energetike i rudarstva.

Veoma sam zadovoljan razgovorom s predsednikom Aleksandrom Vučićem i impresioniran njegovim poznavanjem problema u energetici, izjavio je Kopač.

Kopač je s ministarkom rudarstva i energetike Zoranom Mihajlović obišao gradilište postrojenja za odsumporavanje gasova u obrenovačkoj Termoelektrani "Nikola Tesla" A, nakon što se sastao sa predsednikom Srbije.

Kako je rekao, tokom sastanka s Vučićem je imao "svoj uobičajeni repertoar koji ima već godinama u Srbiji" i naveo da pre svega misli na neobavljeno razdvajanje delatnosti u "Srbijagasu".

Prvi problem koji mi kao EZ vidimo jeste problem neobavljenog razdvajanja ''Srbijagasa'', što je uslov za otvaranje tržišta gasa koji bi bio u interesu potrošača u Srbiji, koji sada plaćaju višu cenu nego što bi trebalo, rekao je Kopač.

Kaže da je druga tema razgovora s Vučićem, koji je inicirao sam predsednik Srbije, bila kako započeti postupak dekarbonizacije u našoj zemlji.

Srbija je u novembru prošle godine potpisala Sofijsku deklaraciju u kojoj se obavezala da će zajedno sa EU i drugim državama regiona ići prema punoj dekorbonizaciji do 2050. godine. To je strahovito veliki izazov i on će biti i skup, i zato treba već sada da se preduzimaju postepeni koraci kako bi se dalo vremena toj tranziciji, ocenio je Kopač.

Čelnik Energetske zajednice je rekao da Srbija ima izuzetne mogućnosti za razvoj energetike na području obnovljivih izvora, pre svega iz vetra u Vojvodini i solarne energije.

Pričali smo o tome kakao aktivirati te resurse. Sada je u proceduri novio zakon o obnovljivim izvorima energije koji će otvoriti ta vrata, i mogu vam reći da investitori već čekaju na donošenje tog zakona i da će sigurno tu biti mnogo investicija. I što je još važnije da se organizuje pravedna tranzicija za regione sa ugljem, jer na veoma dugi rok ugalj neće više biti energetski resurs, ocenio je Kopač.

Naglasio je da je predsednik Vučić bio veoma zainteresovan za to kako da se sastavi plan dekarbonizacije, paje dogovoreno da Kopač ponovo dođe 30. aprila, kako bi sa predsednikom Srbije i ministarkom Mihajlović razgovarao o tome.

"Nastavljamo dalje našu saradnju, posebno kad je reč o stručnoj pomoći koju možemo da dobijemo. Verujem da smo na dobrom putu kad je reč o novim investicijama, posebno u solarnu energiju i energiju vetra", rekla je Mihajlović i navela da je zajednički cilj veća energetska bezbednost.

Delatnost transporta u Srbijagasu treba da se razdvoji i taj proces suviše dugo traje, kaže direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač i navodi da je Srbija na prvom mestu po gubitku u gasnom sektoru zbog monopola Srbijagasa.

Na sednici skupštinskog Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, na kojoj je predstavio godišnji izveštaj o napretku Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike, Kopač je rekao da to što Srbijagas ne dozvoljava uvođenje konkurencije u gasnom sektoru loše za građane, a da je njeno omogućavanje uslov za otvaranje poglavlja 15 u razgovorima o članstvu Srbije sa EU.

Kopač je rekao da je računica Energetske zajednice pokazala da bi u decembru 2020. prosečno domaćinstvo u Srbiji mesečno platilo 20 evra manje račune za gas, ako bi Srbijagas dozvolio konkurenciji.

Naveo je da je dnevna zauzetost interkonektora na Horgošu pokazala da je zauzetost te interkonekcije zimi bila dosta visoko na 90 odsto, da je leti manja od 50 odsto, a da je od 1. janura ove godine na nuli.

“Ova cev na Horgošu mogla bi da se upotrebiti za uvoz gasa kada bi postojala mogućnost konkurencije. Zainteresovani ne mogu da koriste konekciju na Hogošu jer Srbijagas ne da budući da bi ga konkurencija ugrozila”, kaže Kopač.

Naveo je da je gasovod do Mađarske kapaciteta do tri milijardi kubnih metara gasa godišnje sada prazan i da niko drugi ne sme njime da upravlja osim Srbijagasa.