Колики су стварно порасле плате приватном и јавном сектору?
БЕОГРАД: Народна банка Србије указала је данас да се у дискусијама вођеним ових дана о нивоу и вишегодишњој динамици зарада у приватном и јавном сектору користе подаци који нису упоредиви, јер је Републички завод за статистику од 2018. године почео да примењује нову методологију.
НБС је с тим у вези истакла у данашњем саопштењу неколико чињеница које сматра важним за тумачење података о зарадама и доношење исправних аналитичких закључака.
Подсећа пре свега да је, према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), у периоду јануар-септембар 2020. просечна нето зарада у приватном сектору износила 55.729 динара, а ујавном сектору 67.345 динара.
Када је реч о поређењу тог податка са подацима у ранијим годинама, треба имати у виду да је почетком 2018. Републички завод за статистику почео да примењује нову методологију, према којој је уведено праћење зарада према месецу за који су обрачунате, а не, као до тада, према месецу у коме су исплаћене, напомињу из НБС.
Тиме је, додаје даље, превазиђен проблем волатилности податка о месечним зарадама (пре свега у децембру и јануару) који је до тада постојао, а поред тога, уведен је обрачун просечне зараде на основу еквивалента пуног радног времена, што је стандард који се користи у међународним оквирима.
Побољшан је и обухват запослених лица која улазе у обрачун просечне зараде, тако што су укључена и лица запослена по основу уговора о привременим и повременим пословима, као и лица запослена у снагама безбедности Републике Србије.
На крају, обрачун просечне зараде почео је да се врши према месту становања, а не, као до тада, према седишту послодавца, чиме је добијена прецизнија слика о зарадама по општинама у Републици.
Поменута методолошка унапређења омогућена су новим извором података, с обзиром на то да се од тада користе подаци Пореске управе, уместо података прикупљених кроз месечно истраживање РАД-1, које се до тада користило.
С друге стране, свака промена методологије у било којој статистичкој области носи са собом и изазове у погледу упоредивости prеthodno објављених података.
Прерачун података уназад некада захтева доста времена, а некада га није могуће спровести због непостојања извора података. У таквим ситуацијама, задатак је стручних служби свих институција које се баве економском политиком, да употребом статистичких техника и процедура, обезбеде што адекватније, и у највећој могућој мери упоредиве временске серије историјских података.
Републички завод за статистику у јавно доступној бази података о зарадама, јасно и прецизно означава да подаци пре 2018. године нису директно упоредиви због постојања „прекида у временској серији“, односно „структурног лома у серији“ што је синоним за исти проблем.
Аналитичари и економисти који се баве овом проблематиком, морали би бити свесни постојања овог проблема и чињенице да би израчунавање стопа раста на основу података који нису упоредиви, могло да доведе до погрешних закључака, наглашавају из НБС.
Предочавају да је за поређење садашњих просечних зарада у Србији са њиховим нивоом у ранијим годинама неопходно да се применом статистичких техника и процедура што приближније оценио ниво зарада који би био објављен у prеthodnim годинама да је примењивана нова методологија.
Прерачунати подаци показују да је овако оцењена просечна нето зарада у приватном сектору у 2014. години износила 38.998 динара, док је просечна нето зарада у јавном сектору износила 52.463 динара.
"Када те податке упоредимо са нивоом просечне нето зараде у периоду јануар-септембар 2020. године, видимо да је просечна зарада у приватном сектору повећана за 42,9 посто, а просечна зарада у јавном сектору за 28,4 процента, чиме је смањена разлика у нивоу зарада у приватном и јавном сектору", наводе из НБС.
Конкретно, 2014. године просечна зарада у приватном сектору чинила је 74,3 посто зарада у јавном сектору, док је у периоду јануар-септембар 2020. то учешће износило 82,8 одсто.
Додатно, када је реч о разлици у нивоу зарада у јавном и приватном сектору, треба имати у виду да, због саме природе посла, проценат високо образованих људи у јавном сектору износи око 46 процената, док је тај проценат у приватном сектору двоструко нижи и износи око 22 посто што утиче и на виши ниво просечне зараде у јавном сектору, напомиње централна банка.
"Све наведено указује да су приказани подаци о расту зарада у јавном и приватном сектору у посматраном периоду свеобухватно објашњени и анализирани и да су изведени закључци аналитички адекватни. На овај начин се реално приказује динамика зарада у наведеном периоду и трансформација наше економије ка привреди која расте на одрживим основама", закључује се у саопштењу НБС.