Код Старе Пазове већ шине за двеста на сат

Како преноси агенција МТИ, министар Варга је обећао да ће процедура избора извођача, израде техничке документације и издавања дозвола бити поједностављена и убрзана да би се макар делимично надокнадило пропуштено време, будући да је половином децембра прошле године мађарска влада, која је спремна да покрије већину трошкова, поништила тендер за главног носиоца посла на свом терену због превисоке цене. Нова пруга од Шорокшара – предграђа Будимпеште до Келебије на граници са Србијом, у дужини од 152 километра, коштала би 578 милијарди форинти, или око 1,8 милијарду евра. За радове је било заинтересовано тридесетак компанија, а најбоља понуда је износила 693 милијарде форинти, са чиме се кабинет Виктора Орбана није сложио и решио је да понови конкурс.    

Како се наводи у саопштењу, „Мађарска је активни учесник кинеске иницијативе назване ’Један појас, један пут’, а нова железничка пруга могла би одиграти централну улогу на западном крају будућег ’Пута свиле’. Мађарска влада полази од тога да је Пиреј постао главна лука одакле се кинеска роба даље пласира у Европу, а управо је железница најпогоднији начин да ти производи стигну до жељених дестинација. Због тога је званична Будимпешта веома заинтересована за то да се брза пруга, којом ће се путовати и 200 километара на сат, што пре заврши”.     

Средином прошле године потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, потписала је с кинеским партнерима комерцијални уговор за изградњу треће деонице брзе пруге од Београда до Будимпеште, тачније, од Новог Сада до Суботице, вредан 943 милиона евра. Радове на модернизацији и реконструкцији пруге Нови Сад – Суботица изводиће конзорцијум кинеских компанија „Чајна рејлвеј интернешенел” (China Railnjay Интернатионал) и „Чајна комјуникејшн констракшн компани” (China Communications Цонструцтион Company), који ради и на деоници Београд – Стара Пазова.

Радови на отвореној прузи

Од 1. фебруара, када је обустављен железнички саобраћај између Београда и Новог Сада, ради се на отвореној прузи и станици у Сремским Карловцима. Након демонтирања пруге и контактне мреже, предузеће „Стартид” као подизвођач у том капиталном послу који је поверен компанији „РЖД интернешенел”, почело је изградњу pothodnika за пролаз пешака и бициклиста испод пруге према Дунаву, будући да с пругама великих брзина нема укрштања у нивоу. Pothodnik ће бити повезан с некадашњим Савезним центром за механизацију и имаће, како се наводи у планској документацији,  једнокрако армиранобетонско степениште и биће опремљено клизном платформом за транспорт људи с хендикепом.

Како је том приликом рекла министарка Михајловић, изградња брзе пруге Београд–Будимпешта најважнији је и највреднији инфраструктурни пројекат тренутно у Србији и региону. Пројекат је, по њеном мишљењу, важан не само за Србију него и за повезивање с регионом и ЕУ, као и за повезивање средње Европе с луком Пиреј, у оквиру кинеске иницијативе „Један појас, један пут”.  

На делу пруге Београд–Будимпешта од Старе Пазове до Новог Сада реконструкција и модернизација су увелико у току. У оквиру тих радова до сада је положено 17 километара пруге за велике брзине.

Седам месеци пре радова на отвореној прузи, тачније 11. августа 2017. године, „РЖД интернешенел” је започео изградњу тунела и вијадукта у Чортановцима, најзахтевнијих инфраструктурних објеката на делу пруге између Београда и Новог Сада. По многим оценама, градилиште у Чортановцима једно је од највећих инвестиционих и инфраструктурних градилишта у овом делу Европе.

Како сазнајемо од портпарола „Инфраструктуре железнице Србије” Ненада Станисављевића, након завршеног осигурања из­лазног и улазног предусека тунела од клизишта, у априлу 2018. године почео је ископ тунела, који се састоји од двају цеви, дугих по 1,1 километар.

Вијадукт код Бешке, подвожњак код Инђије

По информацијама из „Инфраструктуре железнице Србије”, дуж целе трасе демонтирана је контактна мрежа, а и даље траје демонтажа шинских поља. Почиње изградња стубова за нови вијадукт код Бешке, а у току су и припреме за почетак градње још једног вијадукта у близини станице у том месту. Завршена су три пропуста између Инђије и Бешке, а у току је и изградња подвожњака на улазу у станицу Инђија, као и пешачких pothodnika у станицама Инђија и Сремски Карловци. На отвореној прузи радови су почели 16. марта и поверени су руској компанији „РЖД интернешенел”.

– Ископ се обавља с обе стране тунела и у обе тунелске цеви, што значи да се радови у тунелу одвијају из четири различита смера истовремено – каже Станисављевић за „Дневник”. – Изградњу тунела чини примарна и завршна конструкција. Примарна конструкција се обавља у три фазе по вертикали. Закључно с мартом 2019. године, ископ прве фазе тунела завршен је у дужини од 925 метара, друге фазе у дужини од 600 метара и треће у дужини од 563 метра. Трећа фаза представља ископ пуног профила тунела, што значи да је комплетно пробијено укупно 563 метра тунела у односу на њихову укупно дужину, а недавно је почела израда завршне конструкције тунела.

Вијадукт, на који ће возови великих брзина излазити директно из тунела, дуг 2,9 километра, носиће 59 стубова, од којих ће највиши бити 28 метара. Завршени су сви темељи стубова и до сада су у потпуности изграђена 32. Остали су већином у завршној фази израде. Започета је и израда хоризонталне конструкције вијадукта преко 59 стубних места, која се ослања на темеље од шипова с гредама. Наспрам првих 20 стубних места израђена је конструкција за заштиту од клизишта, која је такође утемељена на шиповима.

Станисављевић напомиње да изградња вијадукта и тунела теку у складу с предвиђеном динамиком. Целокупна реконструкција и модернизација пруге, по уговору, треба да буде завршена у новембру 2021. године. Вредност посла је 337,6 милиона долара и финансира се из руског кредита.

        З. Милосављевић