Kod Stare Pazove već šine za dvesta na sat

Kako prenosi agencija MTI, ministar Varga je obećao da će procedura izbora izvođača, izrade tehničke dokumentacije i izdavanja dozvola biti pojednostavljena i ubrzana da bi se makar delimično nadoknadilo propušteno vreme, budući da je polovinom decembra prošle godine mađarska vlada, koja je spremna da pokrije većinu troškova, poništila tender za glavnog nosioca posla na svom terenu zbog previsoke cene. Nova pruga od Šorokšara – predgrađa Budimpešte do Kelebije na granici sa Srbijom, u dužini od 152 kilometra, koštala bi 578 milijardi forinti, ili oko 1,8 milijardu evra. Za radove je bilo zainteresovano tridesetak kompanija, a najbolja ponuda je iznosila 693 milijarde forinti, sa čime se kabinet Viktora Orbana nije složio i rešio je da ponovi konkurs.    

Kako se navodi u saopštenju, „Mađarska je aktivni učesnik kineske inicijative nazvane ’Jedan pojas, jedan put’, a nova železnička pruga mogla bi odigrati centralnu ulogu na zapadnom kraju budućeg ’Puta svile’. Mađarska vlada polazi od toga da je Pirej postao glavna luka odakle se kineska roba dalje plasira u Evropu, a upravo je železnica najpogodniji način da ti proizvodi stignu do željenih destinacija. Zbog toga je zvanična Budimpešta veoma zainteresovana za to da se brza pruga, kojom će se putovati i 200 kilometara na sat, što pre završi”.     

Sredinom prošle godine potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, potpisala je s kineskim partnerima komercijalni ugovor za izgradnju treće deonice brze pruge od Beograda do Budimpešte, tačnije, od Novog Sada do Subotice, vredan 943 miliona evra. Radove na modernizaciji i rekonstrukciji pruge Novi Sad – Subotica izvodiće konzorcijum kineskih kompanija „Čajna rejlvej internešenel” (China Railnjay International) i „Čajna komjunikejšn konstrakšn kompani” (China Communications Construction Company), koji radi i na deonici Beograd – Stara Pazova.

Radovi na otvorenoj pruzi

Od 1. februara, kada je obustavljen železnički saobraćaj između Beograda i Novog Sada, radi se na otvorenoj pruzi i stanici u Sremskim Karlovcima. Nakon demontiranja pruge i kontaktne mreže, preduzeće „Startid” kao podizvođač u tom kapitalnom poslu koji je poveren kompaniji „RŽD internešenel”, počelo je izgradnju pothodnika za prolaz pešaka i biciklista ispod pruge prema Dunavu, budući da s prugama velikih brzina nema ukrštanja u nivou. Pothodnik će biti povezan s nekadašnjim Saveznim centrom za mehanizaciju i imaće, kako se navodi u planskoj dokumentaciji,  jednokrako armiranobetonsko stepenište i biće opremljeno kliznom platformom za transport ljudi s hendikepom.

Kako je tom prilikom rekla ministarka Mihajlović, izgradnja brze pruge Beograd–Budimpešta najvažniji je i najvredniji infrastrukturni projekat trenutno u Srbiji i regionu. Projekat je, po njenom mišljenju, važan ne samo za Srbiju nego i za povezivanje s regionom i EU, kao i za povezivanje srednje Evrope s lukom Pirej, u okviru kineske inicijative „Jedan pojas, jedan put”.  

Na delu pruge Beograd–Budimpešta od Stare Pazove do Novog Sada rekonstrukcija i modernizacija su uveliko u toku. U okviru tih radova do sada je položeno 17 kilometara pruge za velike brzine.

Sedam meseci pre radova na otvorenoj pruzi, tačnije 11. avgusta 2017. godine, „RŽD internešenel” je započeo izgradnju tunela i vijadukta u Čortanovcima, najzahtevnijih infrastrukturnih objekata na delu pruge između Beograda i Novog Sada. Po mnogim ocenama, gradilište u Čortanovcima jedno je od najvećih investicionih i infrastrukturnih gradilišta u ovom delu Evrope.

Kako saznajemo od portparola „Infrastrukture železnice Srbije” Nenada Stanisavljevića, nakon završenog osiguranja iz­laznog i ulaznog preduseka tunela od klizišta, u aprilu 2018. godine počeo je iskop tunela, koji se sastoji od dvaju cevi, dugih po 1,1 kilometar.

Vijadukt kod Beške, podvožnjak kod Inđije

Po informacijama iz „Infrastrukture železnice Srbije”, duž cele trase demontirana je kontaktna mreža, a i dalje traje demontaža šinskih polja. Počinje izgradnja stubova za novi vijadukt kod Beške, a u toku su i pripreme za početak gradnje još jednog vijadukta u blizini stanice u tom mestu. Završena su tri propusta između Inđije i Beške, a u toku je i izgradnja podvožnjaka na ulazu u stanicu Inđija, kao i pešačkih pothodnika u stanicama Inđija i Sremski Karlovci. Na otvorenoj pruzi radovi su počeli 16. marta i povereni su ruskoj kompaniji „RŽD internešenel”.

– Iskop se obavlja s obe strane tunela i u obe tunelske cevi, što znači da se radovi u tunelu odvijaju iz četiri različita smera istovremeno – kaže Stanisavljević za „Dnevnik”. – Izgradnju tunela čini primarna i završna konstrukcija. Primarna konstrukcija se obavlja u tri faze po vertikali. Zaključno s martom 2019. godine, iskop prve faze tunela završen je u dužini od 925 metara, druge faze u dužini od 600 metara i treće u dužini od 563 metra. Treća faza predstavlja iskop punog profila tunela, što znači da je kompletno probijeno ukupno 563 metra tunela u odnosu na njihovu ukupno dužinu, a nedavno je počela izrada završne konstrukcije tunela.

Vijadukt, na koji će vozovi velikih brzina izlaziti direktno iz tunela, dug 2,9 kilometra, nosiće 59 stubova, od kojih će najviši biti 28 metara. Završeni su svi temelji stubova i do sada su u potpunosti izgrađena 32. Ostali su većinom u završnoj fazi izrade. Započeta je i izrada horizontalne konstrukcije vijadukta preko 59 stubnih mesta, koja se oslanja na temelje od šipova s gredama. Naspram prvih 20 stubnih mesta izrađena je konstrukcija za zaštitu od klizišta, koja je takođe utemeljena na šipovima.

Stanisavljević napominje da izgradnja vijadukta i tunela teku u skladu s predviđenom dinamikom. Celokupna rekonstrukcija i modernizacija pruge, po ugovoru, treba da bude završena u novembru 2021. godine. Vrednost posla je 337,6 miliona dolara i finansira se iz ruskog kredita.

        Z. Milosavljević