Картелско договарање најтежа повреда конкуренције
Комисија за заштиту конкуренције утврдила је да су друштва „Оригинал” д. о. о. Београд, „Микопс” д. о. о. Ниш, „Биролинија” д. о. о. Београд, „Биродевелопинг” д. о. о. Ниш, „Биротехника” д. о. о. Јагодина и „Коника–Минолта – Пословна решења СЕ” д. о. о. Београд координирала учешће у јавним и другим набавкама.
На тај начин та друштва су учинила повреду конкуренције, односно закључила забрањени рестриктивни споразум којим се непосредно или посредно утврђују продајне цене или други услови трговине, а који за циљ има органичавање и спречавање конкуренције.
Комисија за заштиту конкуренције је тај тајни договор конкурената открила уз помоћ учесника у том споразуму који јој је доставио доказе за учињени споразум и обезбедио себи ослобађање плаћања новчане обавезе на име учињене повреде конкуренције.
То је било могуће захваљујући „покајничком програму” који спроводи Комисија за заштиту конкуренције. За „покајнички програм” Комисија се одлучила због тога што је откривање тајних договора фирми које учествују на конкурсима за јавне набавке веома тешко. Када нека од фирми достави Комисији за заштиту конкуренције доказе о томе да је сачињен штетан односно недозвољен споразум, она заузврат себи обезбеђује ослобађање од плаћања новчане обавезе на име утврђене повреде конкуренције.
Намештени тендери
На поменутом семинару, одржаном ових дана у Београду, бројни српски и европски стручњаци представили су различите стратегије осмишљавања јавних набавки које обезбеђују ефективну конкуренцију. Разматрали су и дискутовали и о показатељима који могу помоћи у откривању договора о намештању тендера, чије последице негативно утичу на исход јавних набавки.
Председница Одбора Народне скупштине Александра Томић сматра да независне институције, судство и јавност морају имати контролу над јавним набавкама.
– У свакој земљи држава је, појединачно гледано, највећи купац и највећи економски актер, а јавне набавке су једна од најзначајнијих ставки у издацима buyеta и зато је важно како се користи новац грађана – оценила је Александра Томић. – За сваку државу расписивање јавних набавки може бити погодно тло за нецелисходно трошење јавних средстава намештањем понуда. Зато је важно да све заинтересоване стране учествују у доношењу прописа који регулишу ту област да не би било „рупа у закону”.
По оцени председника Комисије за заштиту конкуренције Милоја Обрадовића, намештене или лажне понуде при јавним набавкама спадају међу најтеже повреде конкуренције – такозвано картелско договарање.
– Надлежност Комисије повезана с поступком јавних набавки постоји само када између понуђача постоји забрањени договор о понудама које ће поднети или неће поднети наручиоцу – указао је Обрадовић на семинару „Конкуренција и јавне набавке”, истичући потребу унапређења модалитета повезивања и сарадње међу националним институцијама у Србији које се баве јавним набавкама и заштитом конкуренције. – У Србији су већ покренути систем ненајављених увиђаја и „покајнички програм”, који су најефикаснији за откривање картела.
Љ. Малешевић
