Камионџије још мало неће имати ни ко да обучава

Недостатак возача проузроковао је укидање многих аутобуских линија, проређене поласке аутобуса, али и све више камиона на паркинзима. Стручњаци тврде да ће од ове године недостатак возача бити још већи јер сви професионални возачи треба да добију сертификат за управљање моторним возилима у Европи познат као си-пи-си.

Професионални возачи ће, по правилнику који је прошле године усвојен у Министарству саобраћаја, лиценцу добити бесплатно на пет година без накнадне обуке. С лиценцом и радном дозволом сви возачи професионалци моћи ће да се запосле у земљама Европске уније без додатних обука, које сада коштају између 1.000 и 1.500 евра. Возачи који немају потребну категорију могу у року од године од доношења правилника накнадно положити жељену категорију у ауто-школи и уписати је као „си-пи-си” квалификацију.

Колико већ сада недостају возачи у Србији илуструје и чињеница да већину аутобуса и камиона возе или старије особе или пензионери. Запослени у друмском саобраћају у просеку имају 55 година, а дешава се да по уговору о делу буду ангажоване и особе старије од седам деценија. Разлог за такву ситуацију је масован одлазак професионалних возача у европске земље где су плате неколико пута веће него у Србији.

До прошле године плата возача већа него у Србији била је у Хрватској и Словенији па су наши држављни масовно одлазили у те државе бивше Југославије. Сада очигледно иду даље јер су зараде у другим европским државама – пре свега Аустрији, Немачкој, Швајцарској... – далеко веће. Да је то тако, потврђује и чињеница да је ових дана објављен податак да Хрватској тренутно недостаје 5.000 возача аутобуса и камиона.

По речима председника Синдиката хрватских возача Миљенка Гочине, интересовање њихових држављана за обуку је изузетно мало па самим тим нема ко да замени оне који су отишли на рад у иностранство због знатно веће плате.

Радне дозволе за возаче из годину у годину су повећаване, али је у међувремену пресушио извор возача из увоза – Србије, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе, објаснио је Гочина.

Зато, додаје, сада преостаје да Хрватска мотивише младе за обуку за професионалне возача, а то може учинити само бољим условима рада и већим платама.

Сеоба возача у европске државе неминовно ће довести и до бољег вредновања тог занимања на домаћем тржишту. Но, велико је питање колико су домаћи послодавци спремни да дају веће плате возачима, али је сасвим извесно да без тога не могу остатити конкурентни нити шпартати Европом.

Возачи у многим европским државама месечно зарађују више од 2.000 евра, а уз то, након три недеље рада имају право на недељу одмора. Осим тога, на дужим релацијима возачи се смењују, односно увек иду у пару, а код нас, због недостатка радне снаге, често један човек вози стотине километара.

У ауто-школама у Србији тврде да је велики проблем пронаћи инструкторе за Ц, Д и Е категорију, што додатно отежава обуку за нове возаче. Тренутно возаче за те категорије обучавају инструктури који су у годинама, а када они оду у пензију, не зна се ко ће их заменити. 

Власници ауто-превозничких фирми тражили су прошле године да држава спусти границу за полагање за Ц и Е категорију на 18 година, а за Д и Е на 20, тврдећи да би се тако годишње добило и до 2.000 младих возача. Уз то, сматрају и да у процес решавања проблема недостатка возача треба да се укључи и Војска Србије обуком за возаче кроз служење војног рока јер би се тако добило још 500 квалификованих возача годишње.

Љ. Малешевић