Kamiondžije još malo neće imati ni ko da obučava

Nedostatak vozača prouzrokovao je ukidanje mnogih autobuskih linija, proređene polaske autobusa, ali i sve više kamiona na parkinzima. Stručnjaci tvrde da će od ove godine nedostatak vozača biti još veći jer svi profesionalni vozači treba da dobiju sertifikat za upravljanje motornim vozilima u Evropi poznat kao si-pi-si.

Profesionalni vozači će, po pravilniku koji je prošle godine usvojen u Ministarstvu saobraćaja, licencu dobiti besplatno na pet godina bez naknadne obuke. S licencom i radnom dozvolom svi vozači profesionalci moći će da se zaposle u zemljama Evropske unije bez dodatnih obuka, koje sada koštaju između 1.000 i 1.500 evra. Vozači koji nemaju potrebnu kategoriju mogu u roku od godine od donošenja pravilnika naknadno položiti željenu kategoriju u auto-školi i upisati je kao „si-pi-si” kvalifikaciju.

Koliko već sada nedostaju vozači u Srbiji ilustruje i činjenica da većinu autobusa i kamiona voze ili starije osobe ili penzioneri. Zaposleni u drumskom saobraćaju u proseku imaju 55 godina, a dešava se da po ugovoru o delu budu angažovane i osobe starije od sedam decenija. Razlog za takvu situaciju je masovan odlazak profesionalnih vozača u evropske zemlje gde su plate nekoliko puta veće nego u Srbiji.

Do prošle godine plata vozača veća nego u Srbiji bila je u Hrvatskoj i Sloveniji pa su naši državljni masovno odlazili u te države bivše Jugoslavije. Sada očigledno idu dalje jer su zarade u drugim evropskim državama – pre svega Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj... – daleko veće. Da je to tako, potvrđuje i činjenica da je ovih dana objavljen podatak da Hrvatskoj trenutno nedostaje 5.000 vozača autobusa i kamiona.

Po rečima predsednika Sindikata hrvatskih vozača Miljenka Gočine, interesovanje njihovih državljana za obuku je izuzetno malo pa samim tim nema ko da zameni one koji su otišli na rad u inostranstvo zbog znatno veće plate.

Radne dozvole za vozače iz godinu u godinu su povećavane, ali je u međuvremenu presušio izvor vozača iz uvoza – Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, objasnio je Gočina.

Zato, dodaje, sada preostaje da Hrvatska motiviše mlade za obuku za profesionalne vozača, a to može učiniti samo boljim uslovima rada i većim platama.

Seoba vozača u evropske države neminovno će dovesti i do boljeg vrednovanja tog zanimanja na domaćem tržištu. No, veliko je pitanje koliko su domaći poslodavci spremni da daju veće plate vozačima, ali je sasvim izvesno da bez toga ne mogu ostatiti konkurentni niti špartati Evropom.

Vozači u mnogim evropskim državama mesečno zarađuju više od 2.000 evra, a uz to, nakon tri nedelje rada imaju pravo na nedelju odmora. Osim toga, na dužim relacijima vozači se smenjuju, odnosno uvek idu u paru, a kod nas, zbog nedostatka radne snage, često jedan čovek vozi stotine kilometara.

U auto-školama u Srbiji tvrde da je veliki problem pronaći instruktore za C, D i E kategoriju, što dodatno otežava obuku za nove vozače. Trenutno vozače za te kategorije obučavaju instrukturi koji su u godinama, a kada oni odu u penziju, ne zna se ko će ih zameniti. 

Vlasnici auto-prevozničkih firmi tražili su prošle godine da država spusti granicu za polaganje za C i E kategoriju na 18 godina, a za D i E na 20, tvrdeći da bi se tako godišnje dobilo i do 2.000 mladih vozača. Uz to, smatraju i da u proces rešavanja problema nedostatka vozača treba da se uključi i Vojska Srbije obukom za vozače kroz služenje vojnog roka jer bi se tako dobilo još 500 kvalifikovanih vozača godišnje.

LJ. Malešević