Како унапредити привредни амбијент у Србији

То неспорно показује да се много тога мења набоље, али је потребно чинити кораке који ће обезбедити услове који ће привући инвеститоре. Став привредника је да је за то кључно обезбеђење већег нивоа правне сигурности, а пре свега предвидивости намета, као и већа ефикасност судова.

Директор Немачко-српске привредне коморе Мартин Кнап истиче да је правна сигурност у планирању изузетно важна јер омогућава да се неколико година унапред знају услови пословања, који порези морају да се плате и колики ће бити. По његовим речима, привредници у анкетама правну сигурност сматрају најважнијом, те да је важно да се убрзају судски процеси. Он је указао и на то да у је оквиру преговора с ЕУ правна сигурност један од најбитинијих делова, али и да би много значило када би Србија сама унапређивала неке ствари, уместо да чека директне инструкције у оквиру преговора.

Иначе, немачке и српске компаније, као и друге чланице Немачко-српске привредне коморе, позитивно оцењују привредну климу у Србији, изражавају позитивна очекивања у оквиру сопственог пословања, већина би поново инвестирала у нашој земљи, али истичу да је неопходна интензивнија борба против корупције и јачање правне сигурности.

Правна сигурност и владавина права треба да буде извор конкурентске предности Србије у привлачењу нових инвестиција, указују стручњаци. Ефикасни судови и јавна управа, предвидивост намета, једнак третман пред законом и у јавним набавкама, транспарентност, решени имовинскоправни односи, планска документа и друго, чине правну сигурност за инвестиције.

Директор Сектора за аналитику и услуге у Привредној комори Србије Бојан Станић истиче да инвеститори све више инсистирају на правној сигурности, која подразумева правну предвидивост и транспарентност, уједначену судску праксу, што је један од основних принципа владавине права. По његовим речима, све ризике није могуће анулирати, али ако постоји правна сигурност, онда се више или мање од њих може заштитити.

Важно је и то какви су инвеститори – јер, по речима саветника за инвестиције Махмуда Бушатлије, постоје две врсте – шпекулативни и они који се могу назвати институционалним. Док шпекулативним, који долазе да би брзо уложили новац с идејом да га брзо и много више него што су уложили изнесу из земље, погодује релативно неуређен економски амбијент, у другу групу инвеститора спадају они који долазе да остану и који ће профит остварен у Србији реинвестирати, а неће га изнети из земље, те је  њима потребан много уређенији правни оквир, који ће им обезбедити сигурност капитала и гарантовати имовину и конкурентност.

Он је указао на то да се у извештајима агенција за оцену кредитног рејтинга, као и ММФ-а и Евопске комисије, наводи да је неопходно унапредити владавину права у Србији. Будући да инвеститори иду тамо где постоји правна сигурност и да је Србија лидер у привлачењу страних директних инвестиција у региону, Станић је казао да је то последица повољног економског тренда, али и подстицаја државе и активности за унапређење владавине права и правне сигурности, те да то треба да буде извор конкурентске предности у привлачењу нових страних директних инвестиција.

Брже и лакше прибављање грађевинске дозволе сигурно је добар сигнал за оне који планрају да улажу у Србију, али је за то потребно и да се  убрзају судски процеси, да се поједноставе обимне процедуре и смањи бирократија, те да информације о привредним субјектима буду доступније.

Д. Млађеновић