Како јавна предузећа да планирају своје пословање у наредне три године?
Влада Србије је на недавној седници усвојила нове смернице, по којима би јавна предузећа, као други облици организовања који обављају делатност од општег интереса, требало да састављају план пословања за период од наредне три године.
Њима је указано на то да, у случају појединих расхода не смеју да троше више него ове године, те да морају добро да утврде како су радили, како ће трошити и где ће усмерити новац. У пословању морају да полазе од циљева и смерница економске и фискалне политике Владе, придржавају се стратешких, законских и подзаконских аката, ураде свеобухватну анализу пословања за 2019. годину да би годишњи програм пословања за 2020. годину, односно трогодишњи – за период 2020–2022, планирали на реалним основама. Иначе, јавна предузећа, односно 549 државних и локалних фирми, прошлу годину завршила су с губитком од 574 милиона динара, а тада је у њима радило 115.474 запослена.
У поменутом документу се истиче да се приходи морају планирати на основу важеће одлуке о ценама на коју је сагласност дала Влада, надлежни орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, односно други надлежни орган. Своте планиране за службена путовања, накнаде по уговору о делу, ауторске хонораре, уговору о привременим и повременим пословима и накнаде физичким лицима по основу осталих уговора, као и оних предвиђених за стручна усавршавања и сличне намене, могу бити до нивоа планираних за ову годину, уз prеthodno сагледавање могућности за њихову рационализацију.
Накнаде председнику и члановима надзорног одбора / скупштине треба планирати искључиво у складу с важећим законским и подзаконским актима којима се уређује та област. Да ли ће комисије за ревизију примати наканду за свој рад процениће надлежни органи јавног предузећа и, ако је утврди, неопходно је да се руководи финансијским стањем и пословним резултатима тог предузећа.
Препоручује се и да се унапреди корпоративно управљање, а да расподелу процењене добити за ову годину ускладе с буџетским правилима, односно да део прелију у државну, покрајинску или локалну касу. Приликом планирања зарада и запошљавања прецизно морају бити представљени тренутно стање, број запослених по секторима, њихове квалификације, старосна и полна структура. Истиче се и да додатно запошљавање, уколико је планирано, треба да буде у складу с важећим законским актима, баш као и суме за зараде запослених. Рационално се мора планирати набавка службених возила и мора се образложити зашто се кола купују.
План инвестиција, тамо где је то потребно, мора приказати план и динамику инвестиционих улагања у 2020. години, односно за период 2020–2022, уз детаљно образложење започете, односно планиране а нереализоване инвестиције из prеthodnog периода.
У смерницама се указује и на то да се новац за посебне намене – спонзорства, донације, хуманитарне активности, репрезентацију, рекламу и пропаганду... могу планирати највише до нивоа који је важио за ову годину. Јавна предузећа која користе новац из буџета за финансирање текућег пословања и она која су пословала с губитком не могу планирати спонзорства и донације. Уз то, своте за посебне намене морају се детаљно образложити.
Д. Млађеновић