Извршитељи постају десна рука порезника?

Док се у појединим крајевима земље и порезници могу похвалити готово па европским резултатима, код других је наплата мала. Недавно је Национална алијанса за локални економски развој НАЛЕД преложила да се и тај посао повери јавним извршитељима – они су се показали много ефикаснијима од колега из државног сектора. Још 2015. године они су се и сами преко своје коморе кандидовали за тај посао, односно изјавили да су спремни.

Порески стручњаци сматрају да би за примену тих измена у пракси требало урадити штошта, а пре свега ажурирати податке о пореским дуговањима. Тај предлог неће се наћи у најновијим изменама Закона о извршењу и обезбеђењу који припрема радна група. У Министарству правде је став да се не иде на проширење надлежности. С друге стране, у Министарству финансија објашњавају да ће се код следећих измена Закона о пореском поступку и пореској администрацији размотрити и та могућност и НАЛЕД-ов предлог не одбацују.

У НАЛЕД-у сматрају да би поверавање и тог посла јавним извршитељима помогло да наплата буде ажурнија. У сарадњи с државом, извршитељи већ имају искуства јер су надлежни за наплату судских такси. Показали су се ажурнима па зашто да се то не прошири и на наплату пореза. Да би могли добити на наплату и пореске дугове, потребно је да се измени Закон о пореском поступку и пореској администрацији. У току су измене и Закона о извршењу па би то требало да помогне да се све усагласи и да извршитељи добију нови посао.

Колико ће то допринети да наплата пореза буде боља на републичком нивоу, али и на локалном?

Порески експерт Ђерђ Пап каже да Пореска управа Србије ажурно наплаћује потраживања која су доспела а неплаћена. То важи и за велике суме дуговања и за мање. Да би се ефикасност повећала, а уз помоћ извршитеља, неопходно је да подаци о наплати пореза буду и ажурни и упоредиви. Све то да се не би догодило да обвезник по једном основу има преплату а по другом дуг. Све би то морало да се поравна пре него што предмет стигне у руке извршитеља.

Један од аргумената који се могу чути је да је наплата пореза, посебно на локалу, мала. Војводина је по питању измиривања пореских обавеза увек била боља. Зато ту баш и не виде потребу да се у будућности ослоне на извршитеље.

Општинске пореске управе имају шансу да и на други начин помогну обвезницима да измире пореске обавезе. Тако би житељи Сремске Митровице могли убудуће да измирују обавезе путем платних картица на рате и без камате већ на пореском шалтеру. За уношење терминала у шалтер-сале заинтересоване су и банке. Привреда и грађани су prеthodnih година мање подизали кредите. Зарада од камата је мања па се зато банке труде да то надокнаде ширењем посла и убирањем провизија. Зато неће бити чудо да картице буду све присутније у шалтер-салама. То би било од помоћи и порезницима и обвезницима и, наравно, банкама.     

– Велика већина наших обвезника измирује обавезе онако како је то прописано – каже начелник Управе за buyеt и локални економски развој у Сремској Митровици Душко Шарошковић. – Највећи проблем су нам компаније у стечају које те обавезе нису измиривале годинама. Али док се ти поступци не заврше, неће бити ни наплате. Што се тиче грађана, ту тешкоћа има код некретнина чији су власници преминули а наследници нису спровели оставински поступак до краја, односно превели некретнине на своје име. Сликовито речено – неће извршитељи помоћи да се порез наплати од покојног деде. Чак и да се појави та могућност, мислим да нам помоћ изврштеља неће бити потребна.

На извршитеље се жале клијенти који су с њима имали посла. Највише је примедби да продају некретнине будзашто због десетак одсто онога што оне вреде, као и да се вредне покретне ствари продају у бесцење.

Очигледно, пре него што им се прошире надлежности, треба штошта средити на пољу прописа.

Д. Вујошевић