Izvršitelji postaju desna ruka poreznika?

Dok se u pojedinim krajevima zemlje i poreznici mogu pohvaliti gotovo pa evropskim rezultatima, kod drugih je naplata mala. Nedavno je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED preložila da se i taj posao poveri javnim izvršiteljima – oni su se pokazali mnogo efikasnijima od kolega iz državnog sektora. Još 2015. godine oni su se i sami preko svoje komore kandidovali za taj posao, odnosno izjavili da su spremni.

Poreski stručnjaci smatraju da bi za primenu tih izmena u praksi trebalo uraditi štošta, a pre svega ažurirati podatke o poreskim dugovanjima. Taj predlog neće se naći u najnovijim izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji priprema radna grupa. U Ministarstvu pravde je stav da se ne ide na proširenje nadležnosti. S druge strane, u Ministarstvu finansija objašnjavaju da će se kod sledećih izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji razmotriti i ta mogućnost i NALED-ov predlog ne odbacuju.

U NALED-u smatraju da bi poveravanje i tog posla javnim izvršiteljima pomoglo da naplata bude ažurnija. U saradnji s državom, izvršitelji već imaju iskustva jer su nadležni za naplatu sudskih taksi. Pokazali su se ažurnima pa zašto da se to ne proširi i na naplatu poreza. Da bi mogli dobiti na naplatu i poreske dugove, potrebno je da se izmeni Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. U toku su izmene i Zakona o izvršenju pa bi to trebalo da pomogne da se sve usaglasi i da izvršitelji dobiju novi posao.

Koliko će to doprineti da naplata poreza bude bolja na republičkom nivou, ali i na lokalnom?

Poreski ekspert Đerđ Pap kaže da Poreska uprava Srbije ažurno naplaćuje potraživanja koja su dospela a neplaćena. To važi i za velike sume dugovanja i za manje. Da bi se efikasnost povećala, a uz pomoć izvršitelja, neophodno je da podaci o naplati poreza budu i ažurni i uporedivi. Sve to da se ne bi dogodilo da obveznik po jednom osnovu ima preplatu a po drugom dug. Sve bi to moralo da se poravna pre nego što predmet stigne u ruke izvršitelja.

Jedan od argumenata koji se mogu čuti je da je naplata poreza, posebno na lokalu, mala. Vojvodina je po pitanju izmirivanja poreskih obaveza uvek bila bolja. Zato tu baš i ne vide potrebu da se u budućnosti oslone na izvršitelje.

Opštinske poreske uprave imaju šansu da i na drugi način pomognu obveznicima da izmire poreske obaveze. Tako bi žitelji Sremske Mitrovice mogli ubuduće da izmiruju obaveze putem platnih kartica na rate i bez kamate već na poreskom šalteru. Za unošenje terminala u šalter-sale zainteresovane su i banke. Privreda i građani su prethodnih godina manje podizali kredite. Zarada od kamata je manja pa se zato banke trude da to nadoknade širenjem posla i ubiranjem provizija. Zato neće biti čudo da kartice budu sve prisutnije u šalter-salama. To bi bilo od pomoći i poreznicima i obveznicima i, naravno, bankama.     

– Velika većina naših obveznika izmiruje obaveze onako kako je to propisano – kaže načelnik Uprave za buyet i lokalni ekonomski razvoj u Sremskoj Mitrovici Duško Šarošković. – Najveći problem su nam kompanije u stečaju koje te obaveze nisu izmirivale godinama. Ali dok se ti postupci ne završe, neće biti ni naplate. Što se tiče građana, tu teškoća ima kod nekretnina čiji su vlasnici preminuli a naslednici nisu sproveli ostavinski postupak do kraja, odnosno preveli nekretnine na svoje ime. Slikovito rečeno – neće izvršitelji pomoći da se porez naplati od pokojnog dede. Čak i da se pojavi ta mogućnost, mislim da nam pomoć izvrštelja neće biti potrebna.

Na izvršitelje se žale klijenti koji su s njima imali posla. Najviše je primedbi da prodaju nekretnine budzašto zbog desetak odsto onoga što one vrede, kao i da se vredne pokretne stvari prodaju u bescenje.

Očigledno, pre nego što im se prošire nadležnosti, treba štošta srediti na polju propisa.

D. Vujošević