Извршитељи плене све сем породичних албума и одликовања

Дужницима се плене ствари које не би смеле, намештају се продаје станова. То што ће нови закон бити бољи и праведнији, онима који ће данас платити дугове по још увек важећем пропису слаба је утеха.

Шта дужник коме је на врата стигло решење о извршењу треба да уради па да у овом тренутку заштити имовину?

У једној од новосадских адвокатских канцеларија препоручују да пре свега води рачуна о ономе што дугује, посебно о томе да ли је некоме био жирант за кредит или јемац у неком другом послу. Уколико прави дужник није измирио обавезе, на реду је он и његова имовина: цео дуг са све припадајућим каматама стиже на наплату њему. Када је решење већ стигло и поступак извршења само што није започео, за дужника је најбоље да потражи помоћ стручњака. То значи да треба да се обрати или адвокатској канцеларији или бироу, односно агенцији, који нуде бесплатну правну помоћ, али и да разговара са самим извршитељем.

По важећем закону, не сме да се плени одећа, обућа и прибор за хигијену, кревет, пећ, шпорет, фрижидер, храна и огрев за три месеца. Дужнику се оставља и новац за цео месец у износу минималца или пола од тога ако је пленидба око 15. у месецу. Не плене се одликовања, албуми с фотографијама, медаље, ратне споменице и помагала за особе с инвалидитетом. Међутим, потоње се често нађе на мети извршитеља. О томе шта да раде дужник када извршитељ посегне за штакама или инвалидским колицима, адвокати саветују да једноставно не да да се то плени. Уколико он пружа отпор, извршитељ има право да позове надлежне из МУП-а да му помогну. Они пак знају шта се не сме пленити па ће и извршење над тим предметима, односно новцем, изостати.

У случају да је извршитеља већ пленио имовину коју није смео, дужник није без заштите. За штету која је настала њиховом кривицом јавни извршитељи по Закону одговарају целокупном својом имовином. Сваки извршитељ је дужан да закључу уговор о осигурању у висини од 30.000 евра за штету коју би могао причинити у обављању делатности. Зато оштећени дужници и те како имају шансу да буду обештећени, мада приликом продаје некретнина штета може бити мого већа.

Ако нови закон буде усвојен како је предложено, награде извршитељима биће умањене, они ће свакодневно морати да подносе извештаје о раду Министарству правде. Адресе дужника имаће у централном регистру. Примања дужника моћи ће да се оптерете до половине, а не, као до сада, чак две трећине. Ствари трећих лица неће моћи да се плене пре него што се трећем лицу остави могућност за приговор.

У Србији тренутно ради 217 извршитеља, а предвиђено је да их буде 308. Они своје послове најчешће обављају као предузетници, а код нас су регистрована и четири ортачка друштва. Именује их и надзор над њиховим радом обавља Министарство правде Србије. Јавни изршитељ је дипломирани правник. Упркос бројним и оправданим притужбама на њихов рад, та институција помаже да се потраживања наплате ефикасно за привредне субјекте, грађане, државу. То помаже да се смањи оптерећеност судова и повећа ефикасност правосудног система.

Нове законске измене треба да допринесу бољој заштити дужника, што се до сада показало као слаба тачка прописа који се примењују.

Значајна новина треба да буде и платформа за аукције. Тако ће свака продаја непокретности која је предмет извршења постати видљива оњалн. То ће смањити могућност за злоупотребе јер је до сада било највише мувања и злоупотреба код продаје некретнина. По закону из 2016, некретнина се не сме продати испод 70 одсто од тржишне цене. На другој продаји је то 50 процената поменуте цене. Прва аукција је обично пролазиле без купаца. Шанса да се некретнина прода по већој цени уз е-платформу ће порасти.

Д. Вујошевић