Izvršitelji plene sve sem porodičnih albuma i odlikovanja

Dužnicima se plene stvari koje ne bi smele, nameštaju se prodaje stanova. To što će novi zakon biti bolji i pravedniji, onima koji će danas platiti dugove po još uvek važećem propisu slaba je uteha.

Šta dužnik kome je na vrata stiglo rešenje o izvršenju treba da uradi pa da u ovom trenutku zaštiti imovinu?

U jednoj od novosadskih advokatskih kancelarija preporučuju da pre svega vodi računa o onome što duguje, posebno o tome da li je nekome bio žirant za kredit ili jemac u nekom drugom poslu. Ukoliko pravi dužnik nije izmirio obaveze, na redu je on i njegova imovina: ceo dug sa sve pripadajućim kamatama stiže na naplatu njemu. Kada je rešenje već stiglo i postupak izvršenja samo što nije započeo, za dužnika je najbolje da potraži pomoć stručnjaka. To znači da treba da se obrati ili advokatskoj kancelariji ili birou, odnosno agenciji, koji nude besplatnu pravnu pomoć, ali i da razgovara sa samim izvršiteljem.

Po važećem zakonu, ne sme da se pleni odeća, obuća i pribor za higijenu, krevet, peć, šporet, frižider, hrana i ogrev za tri meseca. Dužniku se ostavlja i novac za ceo mesec u iznosu minimalca ili pola od toga ako je plenidba oko 15. u mesecu. Ne plene se odlikovanja, albumi s fotografijama, medalje, ratne spomenice i pomagala za osobe s invaliditetom. Međutim, potonje se često nađe na meti izvršitelja. O tome šta da rade dužnik kada izvršitelj posegne za štakama ili invalidskim kolicima, advokati savetuju da jednostavno ne da da se to pleni. Ukoliko on pruža otpor, izvršitelj ima pravo da pozove nadležne iz MUP-a da mu pomognu. Oni pak znaju šta se ne sme pleniti pa će i izvršenje nad tim predmetima, odnosno novcem, izostati.

U slučaju da je izvršitelja već plenio imovinu koju nije smeo, dužnik nije bez zaštite. Za štetu koja je nastala njihovom krivicom javni izvršitelji po Zakonu odgovaraju celokupnom svojom imovinom. Svaki izvršitelj je dužan da zaključu ugovor o osiguranju u visini od 30.000 evra za štetu koju bi mogao pričiniti u obavljanju delatnosti. Zato oštećeni dužnici i te kako imaju šansu da budu obeštećeni, mada prilikom prodaje nekretnina šteta može biti mogo veća.

Ako novi zakon bude usvojen kako je predloženo, nagrade izvršiteljima biće umanjene, oni će svakodnevno morati da podnose izveštaje o radu Ministarstvu pravde. Adrese dužnika imaće u centralnom registru. Primanja dužnika moći će da se opterete do polovine, a ne, kao do sada, čak dve trećine. Stvari trećih lica neće moći da se plene pre nego što se trećem licu ostavi mogućnost za prigovor.

U Srbiji trenutno radi 217 izvršitelja, a predviđeno je da ih bude 308. Oni svoje poslove najčešće obavljaju kao preduzetnici, a kod nas su registrovana i četiri ortačka društva. Imenuje ih i nadzor nad njihovim radom obavlja Ministarstvo pravde Srbije. Javni izršitelj je diplomirani pravnik. Uprkos brojnim i opravdanim pritužbama na njihov rad, ta institucija pomaže da se potraživanja naplate efikasno za privredne subjekte, građane, državu. To pomaže da se smanji opterećenost sudova i poveća efikasnost pravosudnog sistema.

Nove zakonske izmene treba da doprinesu boljoj zaštiti dužnika, što se do sada pokazalo kao slaba tačka propisa koji se primenjuju.

Značajna novina treba da bude i platforma za aukcije. Tako će svaka prodaja nepokretnosti koja je predmet izvršenja postati vidljiva onjaln. To će smanjiti mogućnost za zloupotrebe jer je do sada bilo najviše muvanja i zloupotreba kod prodaje nekretnina. Po zakonu iz 2016, nekretnina se ne sme prodati ispod 70 odsto od tržišne cene. Na drugoj prodaji je to 50 procenata pomenute cene. Prva aukcija je obično prolazile bez kupaca. Šansa da se nekretnina proda po većoj ceni uz e-platformu će porasti.

D. Vujošević