Иванишевић: Сва блага равнице кец у рукаву војвођанског туризма

- Само у јулу у Војводини је боравило је више од 71.000 туриста, што је за 28,7 одсто више у односу на исти период прошле године, а лепоте равнице открили су и странци којих је било за 71 одсто више-наглашава Иванишеви. - Као такозвана ситибрејк дестинација и овогдишња Европска престоница културе Нови Сад од јануара до јула бележи највеће учешће у броју долазака туриста у Војводину, што значи да има раст од чак 89,7 одсто, а по броју ноћења раст од 24,3 одсто.

Према речима Покрајинског секретара за привреду и туризам др Ненада Иванишевића ова година је према свим показатељима умногоме превазишла 2019. Због забране и отежаног путовања за време и непосредно након пандемије домаћи туристи су утицали на значајан пораст посета и ноћења на до тада „неоткривеним“ дестинацијама у земљи што је утицало и на успешно одржање и опоравак туризма као привредне гране. Туризам у Србији и Војводини успео да надмаши све параметре од периода пре пандемије делом и захваљујући мерама Републичке и Покрајинске владе.

- У првих шест месеци ове године у Војводини је боравило 376.987 туриста, што је за 69,9 одсто више у односу на исти период предходне године – истиче Иванишевић додајући да је и даље на првом месту по броју посета и интересовању Нови Сад, Фрушка гора, посебно Врдник, потом Суботица која је на петом месту у читавој земљи, што је значајан помак у последњих неколико година. - Долазак домаћих туриста је у порасту за 30,9 одсто у односу на исти период предходне године, а одмарало се и 176.820 страних туриста, што је за скоро 157 одсто више. Тако је од јануара до јула у Војводини било 1.047.866 ноћења, што је за 34,6 одсто више него у истом периоду  прошле године. Од тога 538.015 ноћења остварили су домаћи туристи, док су страни остварили 509.851 ноћења, односно чак 73,7 одсто више него у истом периоду предходне године. Најпосећеније бање у Војводини биле су у Врднику која бележи раст у погледу посета од 35 одсто и ноћења од 21,5 одсто, те на Палићу са порастом посета од 44 одсто и ноћења од 64 одсто.

Светског дана туризма, који се обележава 27. септембра, установила је Светска туристичка организација као дан којим се туризам слави као концепт и идеја која уједињује не само градове, округе и регионе већ континенте и читав свет.

- Покрајински секретаријат за привреду и туризам, са Туристичком организацијом Војводине, као и са локалним туристичким организацијама, локалним самоуправама и другим надлежним институцијама и организацијама, предано ради на успостављању нових концепата и афирмативног приступа туризму, те на дефинисању стратешких одредница и праваца посебно у оквиру Програма развоја туризма Војводине - истакао је Иванишевић. – Зато је важно да на овај датум направимо мали присек, како бисмо додатно истакли значај и утицај који туризам има на креирање свести људи, перцепцију и искуствен поглед на свет. Када путујемо, а посебно по својој земљи, што је један од исхода пандемије, стичемо нова искуства, успомене, преносимо их даље попут домино ефекта, ширећи мрежу пријатеља и партнера, стварајући нераскидиве везе са одређеним локалитетом, регионом, државом или континентом.

Поједине дестинације стекле су велику популарност међу домаћим туриста за време и након пандемије коронавируса, а међу њима су Ружичаста језера у Пачиру, незаобилазни манастири, војвођански дворци, чарде, салаши, тврђава и, стара градска језгара, национални парк и резервати природе, као што су Фрушка гора, Горње Подунавље, па све до језера на Фрушкој гори, те бање Кањижа и Русанда, а од недавно и Ада. 

- У Војводини и даље у жижи интересовања Нови Сад, потом Суботица, Сомбор али и други градови, Фрушка гора са својим верским објектима и језерима, а посебно Врдник као локалитет који обједињује бању, терме, многобројне туристичке садржаје за одрасле и најмлађе, и богат ноћни живот - појашњава Иванишевић. - И даље је осетна експанзија сеоског односног руралног туризма, јер се управо тамо може пронаћи здрава, органска храна, често нетакнута природа, мир и приватност у аутентичном амбијенту, уз директан контакт са мештанима који на најбољи начин умеју да пренесу све карактеристике тог поднебља али и наслеђа. Раме уз раме са селима јесу и етно-села и етно-комплекси попут Сунчане реке, Тигањице, Засавице, етно-села у Врднику, па све до етно-кућа у Марадику, Черевићу, Бачком Моноштору, Велебиту, Сиригу, Мокрину, Гргуревцима, Ченеју…

Не постоје велике и мале манифестације, све су оне од велике важности за подручје на ком се одржавају. Наравно, све очи су упрте у музички фестивал Егзит, или Тамбурица фест, које окупљају велик број поштовалаца доброг звука, како традиционалног тако и модерног, али се мора дати на значају и осталим манифестацијима које генеришу велик број посета и у малим срединама.

- Једнако атрактивна дешавања су и Завичајни дани у Суботици, чувене бербе грожђа у Вршцу, Сремским Карловцима, Ердевику, културно лето у Змајеву, манифестација посвећена ракији у Новој Црњи, филмски фестивали на Палићу и у Новом Саду, дани лудаје у Кикинди, али и дани бундеве у Кули, хармонија Горњег Подунавља у Сомбору, или пак кобасицијада у Шиду – закључује Иванишевић.

У јесењем периоду одржавају се бројне сајамске и манифестације локалног, регионалног и међународног карактера. У Војводини живи непуних два милиона становника, више од 26 националних заједница, док је шест језика у службеној употреби, што је чини јединственим регионом, а тиме и посебном туристичком дестинацијом у региону. Све то преставља колоплет различитих језика, менталитета, наслеђа, обичаја, гастрономије и музике. Због тога, наглашава Иванишевић, је потребно истицати и адекватно презентовати особености, различитост и толеранцију.

- Колико су локалне манифестације значајне за туризам у нашој земљи најбоље осликава податак да безмало свака локална самуоправа у Војводини има више од чак две манифестације у току године, док неке имају и више десетина манифестација локалног карактера. То је резултирало чињеницом да се одржава више од 1.800 манифестација у току једне године, које свака са својом особеношћу, традицијом, наслеђем, па чак и иновативношћу, обогаћују шаролику понуду микродестинација, које заједно чине нешто што називамо богатством различитости Војводине – каже Иванишевић. - Поред Туристичке организације Војводине, изузетна сарадња је остварена и са туристичким ораганизацијама Новог Сада, Нове Црње, Старе Пазове, Ирига. Ипак, неискоришћени туристички потенцијали Војводине могу се представити  управо кроз манифестације, које истичу истичу демографске, традиционалне и гастрономске различитости.

С. Ковач