У ПОРОДИЧНОМ ГАЗДИНСТВУ СТАНКОВИХ У ФАРКАЖДИНУ ОВИХ ДАНА ЈЕ ЖИВО У току сетва кукуруза, а у расадницима последње припреме пред расађивање бостана на отвореном ПРАВЕ И ДОМАЋЕ СТАРИНСКЕ КОЛАЧЕ
Живо је у породичном газдинству Станкових у Фаркаждину.
На пољима је у току сетва кукуруза, а у расадницима теку последње припреме пред расађивање бостана на отвореном.
Станкови се баве ратарством и повртарством. На једним њивама су пшеница, кукуруз и сунцокрет, а на другим бели лук, ускоро бостан и паприка, што су основне, али не и једине културе које ова вредна породица из Фаркаждина гаји.
- Посао је у пуном јеку и нема стајања све до децембра. Само један посао смењује други. Ми се шалимо да нас највише и све боли кад у децембру коначно седнемо. Нисмо научили да седимо, само да радимо - каже уз осмех Јелена Станков.
Свакодневно им у послу помаже пет жена, без којих, како каже Јелена, нема шансе да би успели да стигну све што треба да се поради. Када су сезонски послови на реду, ангажују и додатну радну снагу.
- Ми смо прошле године, на пример, произвели 40 тона белог лука, који „на бело” продајемо хладњачама не само у нашој земљи него и у региону. Гајимо паприку, парадајз, цвеклу. По бостану смо познати, сејемо и бундеве и друго поврће. Наравно, ту је и ратарство - истиче наша саговорница.
Али, ни то није крај. Добар део поврћа Јелена и преради.
- Више се исплати, али и ми имамо вишкове које не можемо да продамо, јер на пијацу не идемо. То је за нас губитак времена. Правимо и слатку и киселу зимницу, која се све више тражи. Мој муж је конструисао машину која у једној тури испече 20 килограма паприке, ољушти је и опере. Ручно јој само скидамо петељку и продајемо као готов производ. Правимо туршију, пет врсти ајвара, киселе корнишоне, резане киселе краставце са мирођијом и белим луком, киселе паприке, паприке у меду, пуњену сомборку, цвеклу - набраја Јелена.
У теглама заврше и дуње, кајсије и јагоде из баште, као и облачинска вишња. Такође, ренда се и вакумира бундева.
- Наше производе, да ли свеже или прерађене, продајемо у сезони на штандовима са бостаном, а преко зиме на манифестацијама или све више преко интернета. Мој брат се бави производњом сухомеснатих производа, годишње усоли и преради 36 свиња од 300 килограма. Са тим производима идемо на све „ијаде” током зиме, јер уз кобасице и сланину одлично иде и наша кисела зимница - истиче Јелена.
Последњи производ који су Станкови почели да производе су домаћи колачи.
- Сад пробам да пласирам домаће старинске колаче. Дакле, не ове што се из праха направе, него оне који се месе. Па у понуди, засад, имамо лењу питу, бундевару, бресквице, облатне, кокос коцке, а биће тога још. Сад ћу мало да ослушнем шта тржиште каже, па ћу тако прилагодити и понуду - каже Јелена Станков и додаје да није лако, али кад се нађу људи који воле да раде и који имају заједничку визију, амбицију и циљ, онда се све може.
- Мој супруг и ја имамо четворо деце. Мислим да ће имати шта да науче од нас. Волимо село, волимо пољопривреду. Верујемо да на селу има живота и све снаге су нам удружене да то и докажемо - завршава Јелена Станков из Фаркаждина.