Ivanišević: Sva blaga ravnice kec u rukavu vojvođanskog turizma

- Samo u julu u Vojvodini je boravilo je više od 71.000 turista, što je za 28,7 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, a lepote ravnice otkrili su i stranci kojih je bilo za 71 odsto više-naglašava Ivaniševi. - Kao takozvana sitibrejk destinacija i ovogdišnja Evropska prestonica kulture Novi Sad od januara do jula beleži najveće učešće u broju dolazaka turista u Vojvodinu, što znači da ima rast od čak 89,7 odsto, a po broju noćenja rast od 24,3 odsto.

Prema rečima Pokrajinskog sekretara za privredu i turizam dr Nenada Ivaniševića ova godina je prema svim pokazateljima umnogome prevazišla 2019. Zbog zabrane i otežanog putovanja za vreme i neposredno nakon pandemije domaći turisti su uticali na značajan porast poseta i noćenja na do tada „neotkrivenim“ destinacijama u zemlji što je uticalo i na uspešno održanje i oporavak turizma kao privredne grane. Turizam u Srbiji i Vojvodini uspeo da nadmaši sve parametre od perioda pre pandemije delom i zahvaljujući merama Republičke i Pokrajinske vlade.

- U prvih šest meseci ove godine u Vojvodini je boravilo 376.987 turista, što je za 69,9 odsto više u odnosu na isti period predhodne godine – ističe Ivanišević dodajući da je i dalje na prvom mestu po broju poseta i interesovanju Novi Sad, Fruška gora, posebno Vrdnik, potom Subotica koja je na petom mestu u čitavoj zemlji, što je značajan pomak u poslednjih nekoliko godina. - Dolazak domaćih turista je u porastu za 30,9 odsto u odnosu na isti period predhodne godine, a odmaralo se i 176.820 stranih turista, što je za skoro 157 odsto više. Tako je od januara do jula u Vojvodini bilo 1.047.866 noćenja, što je za 34,6 odsto više nego u istom periodu  prošle godine. Od toga 538.015 noćenja ostvarili su domaći turisti, dok su strani ostvarili 509.851 noćenja, odnosno čak 73,7 odsto više nego u istom periodu predhodne godine. Najposećenije banje u Vojvodini bile su u Vrdniku koja beleži rast u pogledu poseta od 35 odsto i noćenja od 21,5 odsto, te na Paliću sa porastom poseta od 44 odsto i noćenja od 64 odsto.

Svetskog dana turizma, koji se obeležava 27. septembra, ustanovila je Svetska turistička organizacija kao dan kojim se turizam slavi kao koncept i ideja koja ujedinjuje ne samo gradove, okruge i regione već kontinente i čitav svet.

- Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, sa Turističkom organizacijom Vojvodine, kao i sa lokalnim turističkim organizacijama, lokalnim samoupravama i drugim nadležnim institucijama i organizacijama, predano radi na uspostavljanju novih koncepata i afirmativnog pristupa turizmu, te na definisanju strateških odrednica i pravaca posebno u okviru Programa razvoja turizma Vojvodine - istakao je Ivanišević. – Zato je važno da na ovaj datum napravimo mali prisek, kako bismo dodatno istakli značaj i uticaj koji turizam ima na kreiranje svesti ljudi, percepciju i iskustven pogled na svet. Kada putujemo, a posebno po svojoj zemlji, što je jedan od ishoda pandemije, stičemo nova iskustva, uspomene, prenosimo ih dalje poput domino efekta, šireći mrežu prijatelja i partnera, stvarajući neraskidive veze sa određenim lokalitetom, regionom, državom ili kontinentom.

Pojedine destinacije stekle su veliku popularnost među domaćim turista za vreme i nakon pandemije koronavirusa, a među njima su Ružičasta jezera u Pačiru, nezaobilazni manastiri, vojvođanski dvorci, čarde, salaši, tvrđava i, stara gradska jezgara, nacionalni park i rezervati prirode, kao što su Fruška gora, Gornje Podunavlje, pa sve do jezera na Fruškoj gori, te banje Kanjiža i Rusanda, a od nedavno i Ada. 

- U Vojvodini i dalje u žiži interesovanja Novi Sad, potom Subotica, Sombor ali i drugi gradovi, Fruška gora sa svojim verskim objektima i jezerima, a posebno Vrdnik kao lokalitet koji objedinjuje banju, terme, mnogobrojne turističke sadržaje za odrasle i najmlađe, i bogat noćni život - pojašnjava Ivanišević. - I dalje je osetna ekspanzija seoskog odnosnog ruralnog turizma, jer se upravo tamo može pronaći zdrava, organska hrana, često netaknuta priroda, mir i privatnost u autentičnom ambijentu, uz direktan kontakt sa meštanima koji na najbolji način umeju da prenesu sve karakteristike tog podneblja ali i nasleđa. Rame uz rame sa selima jesu i etno-sela i etno-kompleksi poput Sunčane reke, Tiganjice, Zasavice, etno-sela u Vrdniku, pa sve do etno-kuća u Maradiku, Čereviću, Bačkom Monoštoru, Velebitu, Sirigu, Mokrinu, Grgurevcima, Čeneju…

Ne postoje velike i male manifestacije, sve su one od velike važnosti za područje na kom se održavaju. Naravno, sve oči su uprte u muzički festival Egzit, ili Tamburica fest, koje okupljaju velik broj poštovalaca dobrog zvuka, kako tradicionalnog tako i modernog, ali se mora dati na značaju i ostalim manifestacijima koje generišu velik broj poseta i u malim sredinama.

- Jednako atraktivna dešavanja su i Zavičajni dani u Subotici, čuvene berbe grožđa u Vršcu, Sremskim Karlovcima, Erdeviku, kulturno leto u Zmajevu, manifestacija posvećena rakiji u Novoj Crnji, filmski festivali na Paliću i u Novom Sadu, dani ludaje u Kikindi, ali i dani bundeve u Kuli, harmonija Gornjeg Podunavlja u Somboru, ili pak kobasicijada u Šidu – zaključuje Ivanišević.

U jesenjem periodu održavaju se brojne sajamske i manifestacije lokalnog, regionalnog i međunarodnog karaktera. U Vojvodini živi nepunih dva miliona stanovnika, više od 26 nacionalnih zajednica, dok je šest jezika u službenoj upotrebi, što je čini jedinstvenim regionom, a time i posebnom turističkom destinacijom u regionu. Sve to prestavlja koloplet različitih jezika, mentaliteta, nasleđa, običaja, gastronomije i muzike. Zbog toga, naglašava Ivanišević, je potrebno isticati i adekvatno prezentovati osobenosti, različitost i toleranciju.

- Koliko su lokalne manifestacije značajne za turizam u našoj zemlji najbolje oslikava podatak da bezmalo svaka lokalna samuoprava u Vojvodini ima više od čak dve manifestacije u toku godine, dok neke imaju i više desetina manifestacija lokalnog karaktera. To je rezultiralo činjenicom da se održava više od 1.800 manifestacija u toku jedne godine, koje svaka sa svojom osobenošću, tradicijom, nasleđem, pa čak i inovativnošću, obogaćuju šaroliku ponudu mikrodestinacija, koje zajedno čine nešto što nazivamo bogatstvom različitosti Vojvodine – kaže Ivanišević. - Pored Turističke organizacije Vojvodine, izuzetna saradnja je ostvarena i sa turističkim oraganizacijama Novog Sada, Nove Crnje, Stare Pazove, Iriga. Ipak, neiskorišćeni turistički potencijali Vojvodine mogu se predstaviti  upravo kroz manifestacije, koje ističu ističu demografske, tradicionalne i gastronomske različitosti.

S. Kovač